Koliko termofasada štedi leti

Kada se spominju termo-izolacija i energetska efikasnost, prva asocijacija je uvek ušteda koju ostvarujemo na računima za grejanje koji plaćamo u toku grejne sezone. I to bi bilo sasvim u redu kada ne bismo imali za mnoge omiljeno godišnje doba – LETO.

Lepo vreme, sunčanje, kupanje na reci ili bazenu, godišnji odmori, vreme uživanja... Ali samo ako u svom domu posle povratka zaista imamo prijatnu temperaturu. Međutim, ako živite u gradskoj sredini, potkrovlju, ili u nekoj od čak 400.000 neizolovanih kuća, koliko ih prema poslednjim procenama ima u Srbiji, ništa od toga nije moguće bez klima uređaja koji rade po celi dan i noć.

I kada na kraju meseca podvučete crtu, shvatite da je mnogo jeftinije da što pre potražite neko isplativije rešenje. Dobra vest je da rešenje postoji. I to idealno za sva godišnja doba. 

   Uputstvo za postavljanje kontaktne fasade (korak po korak)

   10 osnovnih koraka do uspešno izvedene kontaktne fasade sa kamenom vunom.

Rešenje za najveću uštedu

Prve dve mere koje stručnjaci navode kao rešenje su zamena prozora i vrata kvalitetnijim - kao prvi korak, i ugradnja termofasade na objekat, tj. izolacija zidova sa spoljašnje strane koja bi zapravo obezbedila najbolje rezultate.

Međutim, ni svaka izolacija nije podjednako kvalitetna, pa se preporučuje ugradnja kvalitetne termofasade - takozvane kontaktne fasade (u svakodnevnom govoru prepoznat je i termin "demit fasada").

Iako opredeljene za ovu vrstu termofasade zahteva startna ulaganja koja su i za manje individulane objekte značajna stavka za kućni budžet, proračun kaže da se ova investicija povrati uglavnom već nakon pet godina, a nakon toga ugrađena fasada nastavlja da štedi za vas godinama, pa i decenijama koje slede.

Sastavni delovi kontaktne fasade

Da bi sistem kontakte fasade dao najbolje moguće rezultate, neophodno je koristiti kvalitetne komponente, a eksperti preporučuju kamenu mineralnu vunu kao bazični element. Osim kamene vune, sistem čine lepkovi za lepljenje i armiranje vune, tiplovi za pričvršćivanje vune, mrežica za armiranje i završni dekorativni sloj.

S obzirom na kvalitet i posebne karakteristike kamene mineralne vune, potrebno je da i ostali materijali u sistemu kontaktne fasade budu kompatibilni i jednako kvalitetni, kako bi se obezbedila dugovečnost celog sistema. Dokaz da je ovo zaista superioran sistem jesu i proizvođački nazivi ovog sistema, koji često u svom imenu imaju epitete "premium", "prestige" i slično.

Šta obezbeđuje ovo rešenje?

Spisak benefita koje obezbeđuje kontaktna fasada na najbolji način svedoči o kvalitetu ovog rešenja, a među najbitnijim su sledeći:

 Zaštitu od preterane vrućine leti, jer kamena vuna ima takvu gustinu i strukturu da zadržava veliku količinu toplote u sebi duže vreme, onemogućavajući joj da naglo prodre u unutrašnjost objekta;

 Zaštitu od hladnoće i od brzog hlađenja prostorija nakon prestanka grejanja;

 Smanjenu potrošnju energenata za grejanje i hlađenje, samim tim i manje račune;

 Suve zidove koji ‘dišu’, jer je kamena vuna paropropusna i omogućava prolazak vodene pare spolja;

 Odličnu zvučnu izolaciju zidova od spoljašnje buke;

 Veću zaštitu od požara, jer je u pitanju negoriva fasada;

 Prijatnu mikroklimu u kući, jer je poznato da kuća zaštićena fasadom sprečava neprijatni osećaj negrejanog hodnika ili kupatila jer temperatura svih prostorija postaje optimalna u svim godišnjim dobima, što osetno povećava komfor i kvalitet života;

  Prirodan i dugovečan materijal, jer je kamena vuna sačinjena od vlakana mineralnog, prirodnog  porekla, a fasada sa ovim materijalom će trajati koliko i životni vek objekta.

Koliko se sve ovo isplati?

Iako su sve navede prednosti ovog rešenja svakako poželjne, one koji donose odluku o ugradnji kontaktne fasade najviše zanima finansijski proračun i finalna računica. A to je, zapravo, i jedan od najvećih aduta kontakte fasade, što na najbolji način dokazuju istraživanja. 

U  Mađarskoj je, naime, nedavno prvi put uveden uporedni program merenja efekata energetske efikasnosti u dve kuće - izolovanoj i neizolovanoj. Rezultati su pokazali da je samo izolacijom fasade i izolacijom krova, prepolovljena potrošnja gasa i struje, što znači i 50 odsto manje troškova za grejanje i hlađenje.

Ako na papir stavite prosečnu cenu koju plaćate za grejanje ili hlađenje svog doma tokom leta i zime, a potom izračunate i uštedu koju ovom fasadom ostvarujete, lako ćete doći do zaključka da li se termofasada zaista isplati, ali i koliko vam novca može uštedeti već tokom predstojećeg leta. 

Foto: knaufinsulation.rs / kamenavuna.com