Vozači koji prolaze zagrebačkim Laništem pokraj Kauflanda u vremenu od 8 do 16 sati mogu videti kako crveni Pežo 308 levitira u vazduhu. Ali nije uvek reč o Pežou, nekad će to biti Honda ili Folksvagen, zavisi ko od zaposlenih obližnje kompanije prvi dođe na posao. Ko god bolje pogleda, videće i metalne “ruke” koje drže auto u vazduhu. Ili, tačnije, na njegovom parkirnom mestu.
Naime, ti automobili se nalaze na rotary parkingu, ekonomičnom parking sistemu koji umesto da ide u širinu, ide u visinu. Auto ulazi u konstrukciju i sistem ga podiže u vazduh kako bi to isto mesto oslobodio za drugi automobil.
Tako na parkirnom mestu koje inače zauzimaju dva automobila u isto vreme može biti parkirano čak osam vozila. Ovakva parkirna praksa je u poslednjih desetak godina uzela veliki zamah u Južnoj Koreji i Kini, gde postoje takve instalacije s više od 20 parkirnih mesta koje znaju biti velike kao i neki soliteri, a sada se ta instalacija može videti i u Zagrebu. Hrvatski pandan rotary parkinga potpisuje kompanija EuroPark System.
Na tržištu su nešto više od godinu dana i specijalizirali su se za projektovanje i primenu novih tehnologija parkiranja, prateći potrebe planiranja, regulacije i vođenja prometa u mirovanju. Imaju više od 20 godina inženjerskog iskustva u inovacijama i razvoju sistema za parkiranje, a ovo je projekt na kojemu su radili skoro svaki dan poslednjih godina u saradnji s fakultetima i kompanijama iz Hrvatske.
“Ideja nije nešto novo, jer ovakvi sistemi već postoje u zemljama Dalekog istoka i drugde u Evropi. Ipak, 90 odsto svih rotary parking sistema pripadaju upravo Južnokorejcima, tako da jako mali broj kompanija proizvodi vlastite. Upravo zato smo krenuli proučavati kako da poboljšamo postojeći sistem i tako se odvojimo od konkurencije - kaže Ivan Gudelj, glavni projektant.
I pronašli su. Njihov sistem proizvodi manje buke, troši manje električne energije, ima jaču statiku, a najveći benefit je izmenična vodilica. Naime, postojeći sistemi imaju ograničeni vek trajanja. Usled konstantnog korišćenja doći će do oštećenja na vodilicama koje vode lanac koji okreće platforme s automobilima, zbog čega se nakon 20 godina može cela instalacija zameniti novom. Njihova verzija ima mogućnost izmene vodilice, čime se uvelike povećava dugotrajnost same konstrukcije.
“Prvo nisam bio siguran je li to moguće, jer sam pretpostavio da je to neka logična stvar koju bi svako primetio i već isprobao. Ipak, nakon daljeg proučavanja sam shvatio da oni stvarno ne mogu menjati svoje vodilice. Izveli smo nekoliko simulacija i uspeli smo pronaći onaj segment koji će nas odvojiti od ostalih”, veli Gudelj.
Njihovi rotacijski parkinzi ujedno imaju i krov, a i putem simulacija se pokazalo kako su puno otporniji na nepovoljne vremenske uslove. Recimo, njihova instalacija se bez problema može postaviti u Dubrovniku i u slučaju naleta jake bure ona će ostati na mestu.
Iako ideju imaju već duži niz godina, u 365 dana su uspeli doći do gotovog prototipa koji sada stoji na zagrebačkom Laništu. Za sada ga koriste samo zaposleni kompanije, a prototip im služi kao ogledni primerak za sve zainteresovane klijente.
“Na ovaj način možemo našim klijentima pokazati kako sistem uživo radi. Zahvaljujući prototipu već sada imamo dosta interesa za postavljanje Rotary parkinga. Pregovaramo s nekoliko ponuđača, a potencijal našeg proizvoda je veliki. Na ekonomičan način se rešava problem parkirnih mesta, može se postaviti u centru grada, na moru ili ispred određenih objekata gde postoji stalna fluktuacija ljudi kao što su bolnice”, kaže Zvonimir Prlić, osoba zadužena za razvoj poslovanja.
U svojoj ponudi imaju i verzije s više parkirnih mesta. Prototip omogućava parking za osam vozila do visine 1,9 metara, a za potrebe klijenta mogu napraviti instalaciju za 10 ili čak 12 automobila. Time se na prostoru širokom 5,4 metra i predviđenom za samo dva automobila omogućuje parking za šest puta više vozila. Menjaće se i sam izgled konstrukcije.
“Planiramo još celu konstrukciju zaštitno ograditi te je obući u neku fasadu. Ugradićemo roll up vrata, a ujedno planiramo i sofisticirati sam sistem ulaska. Trenutno svaki korisnik ima svoj ključ pomoću kojega otvara parkirno mesto te potom pozove svoj automobil. U budućnosti ćemo naplatu vršiti putem kartice ili aplikacije, ali to će ponajviše zaisi od krajnjeg korisnika koji naruči proizvod”, veli Prlić.
U delu proizvodnje se oslanjaju na lokalne proizvođače, dok su ostali delovi od niza kooperanata iz Hrvatske i sveta. U budućnosti im je plan zadržati proizvodnju unutar Evropske unije, odnosno Hrvatske, i proširiti svoje poslovanje na regiju i potom na ostatak Evrope. Pritom će ući na teritorij svojih južnokorejskih konkurenata koji već sada u Bukureštu imaju veliki broj svojih rotary parking sistema. Ipak, cela je ova priča sa svemirskim parkirnim mestima svoje povoje dobila još pre skoro 100 godina.
Tokom 1920-ih godina u SAD-u se uvelike povećao broj korisnika automobila. Gradske infrastrukture isprva nisu bile spremne za talas novih automobila koji su negde morali parkirati. Gradski oci su sve više novca izdvajali za gradnju parkirališta i podzemnih garaža, ali svejedno nije bilo dovoljno mesta za sve. I tako je 1923. godine kompanija Westinghouse u Čikagu predstavila prvi rotacijski parking sistem. Princip je isti kao i danas. Auto ulazi u utor koji je zataknut za lanac i rotira se kako bi oslobodio to isto mesto za drugi automobil.
Naravno, tada se za potrebe pokretanja sistema trošilo puno više struje i morao je biti pričvršćen za obližnju zgradu kako se ne bi srušio, ali princip rada je ostao isti. Kasnije se taj isti sistem, tada nazvan “ferris wheel” proširio na Los Anđeles i Njujork, ali je s vremenom ostao zaboravljen. Tek posljednjih deset-petnaest godina se ponovno krenulo ulagati u razvoj rotacionog sistema.
“Svi veliki gradovi moraju razmišljati o odlasku u visine ili u dubine. Gradnja podzemnih garaža je veoma skupa i iziskuje puno vremena da bi se došlo do konačnog produkta. S druge strane, rotacijski parking se može montirati na nekoj lokaciji za otprilike 10 dana. Osim lakšeg pronalaska mesta, ujedno se manje zagađuje okolina”, kaže Prlić.
Izvor: jutarnji.hr
Foto: Youtube screenshot
Tagovi: