15 najčešćih grešaka u pripremi hrane koje ugrožavaju vaše zdravlje

Svako od nas ima svoj uobičajeni način pripreme određenih namirnica, koji je često baziran na spontanim navikama, a ne na neophodnom znanju o procesima koji se dešavaju tokom pripreme hrane.

 

---

   20 kuhinjskih trikova koje morate znati

 

   Ove kuhinjske tajne i trikove nećete pronaći ni u jednom kuvaru. A otkriće vam kako da spasete        zagorelo jelo, produžiti svežinu voću i povrću, očistite zagoreli tiganj, čak i kako da žilavo meso        učinite ukusnim. 

---

 

Mnoge od tih navika koje svakodnevno primenjujemo mogu biti pogrešni i prouzrokovati mnoge zdravstvene probleme, od razvoja određenih bolesti, do razvoja bakterija i pesticida. Stoga ovih 10 najčešnih grešaka obavezno morate znati jer uz nekoliko veštih trikova možete biti sigurni da bezbedno i zdravo pripremate svoja omiljena jela.

 

1. Odmrzavanje mesa

 

Odmrzavanje mesa je prvi korak u pripremi mnogih jela, a upravo u toj fazi pravimo jedan od najčešćih propusta. Naime, veliki broj ljudi meso odmrzava na kuhinjskoj ploči ili drugim radnim površinama u kuhinji, što je velika greška jer se bakterije vrlo brzo razmnožavaju na sobnoj temperaturi i mogu se zadržati u vašoj kuhinji i nakon odmrzavanja mesa.

 

To znači da će u dodiru sa drugim namirnicama izazvati problem kojeg najčešće nećemo ni biti svesni pri njihovoj upotrebi. Stoga je najbolji način odmrzavanja mesa u frižideru, činiji s hladnom vodom, eventualno u mikrotalasnoj pećnici ako nemate vremena za prva dva načina kojim svakako treba dati prioritet.

 

 

2. Pranje mesa

 

Iako ne deluje tako, ispiranje mesa u kuhinjskoj sudoperi nije nimalo higijenski jer se bakterije tako mogu proširiti na sudoperu i okolne kuhinjske površine i samim tim ugroziti njihovu bezbednu upotrebu.

 

 

3. Razdvajanje sirovog i termički obrađenog mesa

 

Za pripremu sirovog i kuvanog ili pečenog mesa uvek moraju da se upotrebljavaju različite posude, tj. tanjiri ili činije. Razlog za to leži u činjenici da bakterije iz sirovog mesa mogu da pređu na kuvano ukoliko budu u dodiru sa njim u istoj posudi. Isto važi i za morske plodove ili živinu, pa je obavezno razdvajanje svih vrsta mesa koje se koristi tokom pripreme jela.

 

 

 

4. Nedovoljno termički obrađeno meso

 

Previše suvo meso, nedovoljno pečeno ili kuvano meso u sebi može da sadrži opasne bakterije. "Krvavi biftek" ne nalazi se na listi zabranjene i opasne hrane, ali pravilno kuvano meso u svakom slučaju je sigurniji izbor, posebno ako niste sasvim sigurni u poreklo ili kvalitet mesa koje koristite.

 

 

5. Hlađenje hrane pre odlaganja

 

Mnogi su uvereni da je hranu pre odlaganja u frižider najbolje ohladiti. Međutim, ostavljanje tople hrane na sobnoj temperaturi, zapravo je poziv za bakterije. U kvarljivoj hrani bakterije koje uzrokuju bolest mogu da se razviju kroz dva sata osim ako se hrana odmah ne stavi u frižider.

 

Ipak, tek skuvana, vruća hrana ne sme odmah da se stavi u frižider, jer otpuštajući toplotu smanjuje temperaturu u frižideru i time ugrožava drugu hranu. Stoga je preporučljivo da se ona prvo ohladi do temperature koja neće ugroziti druge namirnice u frižideru, a idealno bi bilo u što kraćem roku tako što bi pre odlaganja u frižider stajala na nekom hladnijem mestu u stanu ili kući.

 

 

6. Jela koji sadrže sirova jaja

 

Upozorenja o opasnosti konzumiranja sirovih jaja ili jela od njih potpuno su istinita. Termički neobrađena jaja mogu da imaju salmonelu ili druge štetne bakterije. Stoga izbegavajte termički neobrađena jaja kad god je to moguće.

 

 

 

7. Zamrzavanje jela s kropmirom

 

Svež krompir ili jela koja ga sadrže nije poželjno zamrzavati jer se na temperaturi ispod nule skrob pretvara u šećer i postaje štetan. Stoga su drvene kutije smeštene u tamne i suve prostorije idealne za čuvanje krompira. To će sprečiti klijanje, koje iz krompira izvlači hranljive vrednosti, a ukoliko klice ipak izrastu potrebono ih je što brže odstraniti.

 

Treba napomenuti i to da kuvan ili pečen krompir sa korom sačuva gotovo sve hranljive materije (vitamin C i fluor, pre svega), dok uklanjanjem kore ostajete bez istih, pa je preporuka da se koristi u celosti ili sa uklanjanjem veoma tankog površinskog dela kore.

 

 

8. Podgrevanje termički obrađenog krompira

 

Krompir koji je već termički obrađen ne bi trebalo podgrevati, jer nakon zagrevanja gubi svoja nutritivna svojstva. Naime u samom srcu krompira tokom podgrevanja dolazi do oslobađanja teških metala, tačnije toksičnog solanina koji razbija belančevine u organizmu.

 

Do trovanja neće doći konzumacijom jednog podgrejanog obroka, ali ovu praksu svakako treba izbegavati. Nutricionisti preporučuju da krompir jedemo ohlađen, jer se tada u njemu povećava otporni skrob.

 

 

9. Mariniranje na kuhinjskoj radnoj površini

 

Mariniranje na kuhinjskoj površini jednako je opasno kao i odmrzavanje mesa na istoj jer će se štetne bakterije na sobnoj temperaturi vrlo brzo razmnožiti. Zato se uvek držite preporuke da mariniranu hranu obavezno odložite u frižider.

 

 

 

10. Korišćenje marinade kao sosa

 

Iako se činiti ekonomično koristiti marinadu kao sos, treba imati na umu da bakterije iz sirovog mesa mogu da zaraze vašu hranu. Marinadu možete iskoristi ako je dovedete do vrenja pre konzumiranja.

 

 

11. Pranje ruku

 

Važnost pranja ruku već je dobro poznata mera opreza. Ipak mnogi je zbog žurbe izostave ili je ne praktikuju ispravno. Ruke perite sapunom oko 20 sekundi i isperite vodom iz slavine. I pranje ponovite više puta tokom pripreme jela kada za tim postoji potreba.

 

Recimo, posle dodira sirovog mesa ili posle pranja svežeg povrća uvek operite ruke pre nego što nastavite sa sledećim korakom u pripremi jela da biste uklonili sve štetne materije sa ruku koje bi mogle narušiti ispravnost namirnici ili posuđa sa kojim tek kasnije dolazite u kontakt.  

 

 

12. Testiranje hrane da bi se utvrdila njena ispravnost

 

Ako ste među onima koji probaju mleko kako bi se uverili da li je istekao rok trajanja ili bilo koje druge namirnice, obavezno se što pre rešite te navike. Iako u slučaju mleka možete da dobijete zdravstvene smetnje, samo zalogaj neke druge pokvarene hrane može da uzrokuje ozbiljne posledice. To posebno važi za suhomesnate proizvode. Čak i mala količina može biti dovoljna za neželjene poseledice, pa je mnogo mudrije i jeftinije zauvek eliminisati taj rizik.

 

 

 

13. Neoprano voće

 

Čak i ako planirate da oljuštite voće ili povrće pre upotrebe, najbolje ih je prethodno oprati. Pesticidi s voća mogu da se premeste na radne površine ili na nož i zaraze delove isečenog voća ili povrća.

 

Kada konzumirate voće ili povrćem sa korom, a niste sigurni u njegovo poreklo i tretiranje, najbolje je da ga određeno vreme držite potopljeno u vodi pre njegovog konzumiranja. Na taj način će dobar deo pesticida biti uklonjen, a to je, recimo, često preporuka pri korišćenju grožđa.

 

 

14. Hrana predugo stoji na sobnoj temperaturi 

 

Uvek imajte u vidu da izložena hrana ne sme da stoji na sobnoj temperaturi duže od dva sata. Zato pri priređivanju zabava služite manje porcije, a ostatak hrane čuvajte u frižideru i po potrebi iznosite.

 

15.  Neravnomerno zagrevanje hrane

Prilikom kuvanja ili zagrevanja mesa, ribe i jaja često se događa da zbog neravnomerno raspoređene količine hrane ostaju 'hladne zone' u jelu. Na ovaj način hrana postaje štetna jer se na hladnim zonama stvaraju štetne bakterije. 

Namirnice zato treba ravnomerno rasporediti u posudi koja se koristi za zagrevanje, a ako je potrebno dodati i vodu ili promešati nekoliko puta ili konstantno. Posudu pokrijte poklopcem ili prozirnom kuhinjskom folijom, jer para koja se stvara pri kuvanju pomaže uništavanju štetnih bakterija i osigurava ravnomernu termičku obradu hrane. Ipak, ostavite ih blago odmaknutim od ruba posude kako bi višak pare mogao da izlazi.

 

 

 

Foto: pixabay.com