POVEZANI ČLANCI

Međunarodna književna kritika proglasila ga je "prvim piscem 21. veka" još 1985. godine, kada je bilo jasno da je svojim "Hazarskim rečnikom" Milorad Pavić književnost katapultirao u budućnost. Stvarao je u pravoj radionici i sanjaonici za proizvodnju čudesnih svetova u ulici Braće Baruh na Dorćolu i zaveštao ju je kao Legat svom rodnom gradu još 1992. godine.

 Koliko grandioznih filmskih, a istorijskih priča leži zakopano ispod pragova starih beogradskih zdanja kraj kojih prolazimo svaki dan. A da čak ni ne znamo čega se sve seća ovaj naš dobri, namučeni Beograd i kakve melodrame šapuću njegove arhitektonske lepotice.

Bio je svojevrsni srpski Leonardo da Vinči, a malo nas za njega zna. Junak ove priče paradigma je svestranosti genija: briljantan naučnik i prosvetitelj - renesansni čovek, čije je pasije i profesije nemoguće pobrojati. Onog koji je utemeljivao srpsku nauku i njene prve institucije, njegova je zemlja još za života - zaboravila. I teškom nepravdom kaznila.

Slovila je za najobrazovaniju ženu svog vremena, te postala prva Srpkinja akademik u istoriji. Kada je Isidoru Sekulić neprikosnoveni Bogdan Popović predložio za Srpsku kraljevsku akademiju nauka i umetnosti, u tom panteonu umnih glava, tom elitnom rezervatu (do nje isključivo rezervisanom za muškarce) zavladala je neverica i muk, pa i jed i otpor pojedinih akademika koji su verovali da nije ženino da misli, već da rađa i o kući brine.

Pogledajte dokumentarnu reportažu o zadužbinaru Luki Ćeloviću Trebinjcu, najvećem dobrotvoru Univerziteta u Beogradu koji je svu svoju imovinu zaveštao Beogradskom univerzitetu verujući da budućnost jednog naroda leži u obrazovanju.

Adresa Kosančićev venac 19, Beograd. Tišina. Ne čuje se ni muzika iz obližnjih kafea. Stojimo na kaldrmi ispred jednospratnog zdanja prijatne žućkasto-braon boje nedavno osvežene fasade.

Od nastanka srpske države na ovim prostorima postoje dobrotvori i darodavci koji su bili spremni da ostave sve ili bar deo onoga što imaju u nasleđe generacijama koje dolaze. Međutim, duh srpskog zadužbinarstva danas je uspavan, pa čak i mnogi vredni legati čekaju da budu otkriveni.

Iako ima legata sa bogatom turističkom "karijerom", pa i onih koji broje do 120.000 poseta godišnje, veliki deo srpskog kulturnog nasleđa i dalje čeka da bude otkriven.

O muzičkim legatima već dosta dugo se govori. Takvi legati, međutim, još ne postoje u našoj zemlji. Legat ne zaslužuje samo Ljubica Marić, već i mnogi drugi srpski kompozitori. Dok se to ne desi, jedna soba u nekom zamišljenom muzeju muzike morala bi biti rezervisana samo za nju.

Legat slikara Branka Lala Stankovića koji broji 77 slika iz ciklusa "Gradovi Evrope" čuva se na spratu Dunjića kuće u Šapcu i predstavlja svojevrsni legat u legatu. Jedan je od kulturnih simbola ovog grada i pravi slikarski biser Mačve. 

Kako je "životna želja" velikog srpskog slikara Save Šumanovića pretočena u stvarnost deset godina nakon tragične smrti umetnika, a Šid postao bogatiji za jednu od najznačajnijih muzejskih ustanova u Srbiji.

Nema mnogo slikara na svetu koji su na bijenalima pobeđivali Dalija, Mura i Pikasa. Svakako nijednog iz tog umetničkog kruga koji je imao tako trnovit put do legata. Bio je jedan od najboljih kulturnih diplomata koje je Srbija ikada imala. Danas je dokaz da u kulturi naše zemlje može, ali i mora da se radi bolje i više.

Kuća Veljka Petrovića danas odiše misterijom. Podseća na uklete kuće iz horor priča. Međutim, vidno je da je ovaj mali dvor nekad bio impozantan. Ovo je priča o njemu. O Veljku Petroviću. O kulturi u našoj zemlji.