Dvadesetog marta obeležava se Međunarodni dan sreće. Dok se širom sveta društva suočavaju sa različitim izazovima, postavlja se pitanje: gde danas žive najsrećniji ljudi i koji faktori doprinose njihovoj sreći?
Prema istraživanjima sreće koja su se sprovodila tokom godina, skandinavske zemlje se redovno nalaze na vrhu liste najsrećnijih zemalja.
Prema poslednjem izveštaju "World Happiness Report", za 2024. ovako se rangira prvih deset zemalja na svetu koje imaju najsrećnije stanovnike: Finska, Danska, Island, Švedska, Izrael, Holandija, Norveška, Luksemburg,Švajcarska, Australija.
Što se tiče zemalja iz našeg okruženja, Slovenija se našla na 21. mestu, Rumunija na 32, Mađarska 56, Hrvatska 63, Bosna i Hercegovina 65, Crna Gora na 76, Bugarska 81, a Severna Makedonija na 84. mestu.
Rezultati se zasnivaju na pojedinačnim procenama pojedinaca, dobijenim odgovaranjem na lestvicu pitanja, sa šest osnovnih varijabli: BDP po glavi stanovnika, socijalna podrška, očekivano zdravo trajanje života, sloboda, altruizam i korupcija
Jedan od ključnih faktora jeste kvalitet života koji zemlje pružaju svojim građanima. Visok standard života, pristup besplatnom obrazovanju, zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti, doprinose osećaju sigurnosti i stabilnosti među stanovništvom. Osim toga, politička stabilnost, niska stopa kriminala i visok stepen poverenja u institucije dodatno podstiču osećaj zadovoljstva.
Još jedan ključni faktor je akcenat na ravnoteži između posla i privatnog života. Kultura koja promoviše radne vrednosti, ali istovremeno ceni slobodno vreme i porodične veze, doprinosi osećaju ispunjenosti među građanima. Fleksibilne radne politike, koje podstiču rad od kuće i kraće radno vreme, omogućavaju ljudima da balansiraju između profesionalnih i privatnih obaveza.
Pored toga, vreme provedeno u prirodi i dostupnost zelenih površina u gradu, takođe igra važnu ulogu u osećaju sreće. Skandinavske zemlje imaju obilje prirodnih resursa, što omogućava stanovnicima da se povežu sa prirodom i uživaju u aktivnostima na otvorenom, poput šetnji u šumi, vožnje bicikla ili ribolova.
Konačno, socijalna povezanost i podrška takođe su ključni faktori koji doprinose sreći. Kolektivna kultura koja promoviše podršku, solidarnost i zajednički rad doprinosi osećaju pripadnosti i zajedništva.
Po World Happiness izveštaju za 2024. Srbija je zauzela 37. mesto u generalnom rangiranju koje obuhvata više faktora istraživanja.
Kako je istraživanje sprovođeno na različitim starosnim grupama, razlike između osećaja sreće u različitim životnim dobima, u istoj zemlji, posebno su interesantne. Tako je u grupi uzrasta do 30 godina Srbija na fascinantnom 3. mestu, iza Litvanije i Izraela, Hrvatska na 14, Slovenija 15, a Bosna i Hercegovina na 33. mestu.
Sudeći po istraživanjima koje sprovode UN, World Happiness ili OECD, skandinavske zemlje godinama unazad neprikosnoveno drže prva mesta po svim pitanjima koja čine njihove stanovnike srećnim. I dok se u svetu na različite načine obeležava Dan sreće, oni pružaju primer kako se ta sreća i ostvaruje.
Tekst: redakcija Kuće stil
Fotografije: Freepik
Tagovi: