Zov avanture u egzotičnom butik hotelu

U centru ekskluzivne Nice, kraljice mondenskog života Azurne obale, u elegantnoj zgradi u stilu bel epok, smešten je butik hotel "Villa Bougainville". Svaka soba u ovoj šarmantnoj "petite bonbonnière", neodoljivo podseća na bogato ukrašenu kutiju sa slatkišima, od kojih svaka mami novim egzotičnim iznenađenjem.

Dizajn hotela poveren je pariskom "Atelier Costeet Butin", koji su osnovali Virginie Coste i Arnaud Butin, oboje sa diplomom "Camondo" škole za unutrašnju arhitekturu i dizajn proizvoda za životnu sredinu (L’école Camondo en Architecture intérieure et Design de produit d’environnement). Ovaj autorski dvojac kombinuje svoje znanje, kreativnost i međusobne razlike pri stvaranju ekskluzivnih koncepata. Kažu da ih kreativni zahtevi motivišu i pokreću u avanturu potrage za inovacijama.

Ovoga puta, početni zahtev klijenta bio je da žele hotel a la "Bonbonnière"; pod tim Francuzi podrazumevaju malu, ušuškanu, ljupko uređenu i luksuzno opremljenu sobu, najčešće sa oslikanim zidovima, koja odiše toplinom i koketnom harmonijom. Dizajneri su želeli da u potpunosti usvoje taj koncept pre nego što ga transformišu u nešto zaista lično i prostoru daju svoj pečat.

Pozabavili su se i istorijom kako bi u savremenom enterijeru dočarali duh slavnih vremena. Naime, u vreme kada je grad Nica doživljavao procvat, njeni bogati stanovnici otkrivaju avanturu putovanja, odmore u dalekim krajevima i formiraju autentičan ukus za egzotiku i strast ka njenim uzbuđenjima.

Kad se uđe u bilo koji prostor hotela "Villa Bougainville", kao da se zakorači u vreme ekspedicija i velikih geografskih otkrića. Lako je probuditi maštu i osetiti se kao u kabini davnog jedrenjaka koji plovi u nepoznato u potrazi za novim svetovima.

Osvajanje prostora

U traganju za specifičnim stilom mesta krenuli su od samog imena hotela. Ako ste pomislili da ono dolazi od naziva raskošne puzavice sa krošnjom prepunom cvetova jarkih boja, bugenvilije, koja vodi poreklo iz Južne Amerike, blizu ste. Ne zna se da li je uzbudljivija lepota ove biljke ili priča, bolje reći čitav roman prepun obrta i iznenađenja, koji stoji iza njenog imena.

Cvet je, naime, nazvan po stvarnoj ličnosti po imenu Luj Antoan de Bugenvil, u čiji fascinantni život i avanture vredi duboko zaroniti. Upravo to su, sudeći po maštovitoj unutrašnjosti i atmosferi hotela "Villa Bougainville", učinili dizajneri njegovog enterijera, koji je čist odraz neočekivane, izazovne avanture.

Koje bio Luj Antoan de Bugenvil (Louis Antoine de Bougainville)?

Ova svestrana ličnost neumornog, radoznalog duha, uspela je da u svom životu (1729-1811) do savršenstva ostvari višestruke uloge: matematičar i pravnik, član Francuske akademije nauka i Britanskog kraljevskog društva, oficir i viceadmiral, jedan iz plejade velikih moreplovaca i istraživača 18. veka, prvi Francuz koji je oplovio svet.

Rođen u Parizu u aristokratskoj porodici, studira matematiku i pravo i postaje advokat, ali brzo napušta taj poziv i posvećuje se matematici. Piše poznati esej o integralima, ali se ubrzo pridružuje vojsci kao kraljev musketar i napušta obećavajuću karijeru matematičara. Poslat u London kao sekretar francuskog ambasadora, na osnovu matematičkih radova biva primljen u Londonsko kraljevsko društvo.

Sledi novi obrt: odlazi u Novu Francusku (Kanada), gde se bori i biva ranjen u Sedmogodišnjem ratu protiv Britanaca. Po potpisivanju mira, o svom trošku, ali u ime Francuske, prihvata se kolonizacije nenaseljenih Foklandskih ostrva i osniva prvo naselje – Port Saint Louis. Od kralja Luja XV dobija dopuštenje da oplovi zemlju; ekspedicija Francuskoj vraća samopouzdanje posle poraza u Kanadi, ali donosi niz novih astronomskih zapažanja, što je omogućilo izradu tačnijih pomorskih karata. U Brazilu, astronom i biolog Filiber Komerson otkriva novu biljku, koju u čast komandanta ekspedicije naziva bugenvilija. De Bugenvil piše knjigu "Put oko sveta", koja snažno utiče na Rusoa, Voltera i Didroa i nastanak romantičarske teorije o idealnom životu daleko od izopačene civilizacije.

Nakon slavne ekspedicije, postaje kraljev sekretar, ali opet ne miruje – plovi u Ameriku i učestvuje u Američkom ratu za nezavisnost. Za vreme Francuske revolucije ga hapse, a Napoleon ga kasnije imenuje za senatora. Dobija Orden legije časti i titulu grofa Francuskog carstva.

Kao da je deo toga zapisan na zidovima hotelskih soba, a slobodni ste da zamišljate da je drveni putnički kovčeg umesto stola u vašoj sobi pripadao grofu De Bugenvilu glavom i bradom. U tome je čar dizajna ovog hotela.

Dah egzotike

Tek kada se upozna burna biografija grofa de Bugenvila, puna neobičnih putovanja i avantura, pomorskih bitaka i romantičarskih ratovanja, raskoši, uzbuđenja i egzotike, koja se čita kao avanturistički roman, može se do kraja pročitati i ideja dizajnera i potpuno doživeti atmosfera ovog mesta. Postaje jasno s kakvom strašću su se dizajneri predali tom projektu, trudeći se da goste okruže lepotom ravnom cvetu bugenvilije, ali i da probude maštu i svakom putniku udahnu odvažnost harizmatičnog grofa Bugenvila.

Ambijent oživljen motivima sa svih meridijana, ispunjen je dahom avanture. Raskoš egzotične vegetacije, čak i u krajnje stilizovanom obliku, buja svuda oko vas. Motivi biljaka simbolizuju univerzalni ljudski san o otkrivanju novih predela, ali su i omaž životnoj avanturi Antoana de Bugenvila.

U čitavom enterijeru hotela jasno je čitljiva osnovna ideja dizajnera: svakom putniku pružiti pravo kosmopolitsko iskustvo, udahnuti radost i uzbuđenje otkrivanja, probuditi inspiraciju za životni stil obeležen avanturom.

To je ohrabrilo dizajnerski tim da u dekoraciji prostorija kombinuje različite stilove i materijale: "Posebno smo uživali radeći sa tapetama zbog njihovog ogromnog izražajnog kapaciteta. Ovaj proizvod nam je omogućio da stvorimo raskošan dekor ispunjen vegetacijom", kažu Coste i Butin.

Bogatstvo formi naročito je došlo do izražaja kod kreiranja rasvete: različite vrste sijalica inkorporirane su u brojne materijale poput metala, kože ili porcelana. "U holu, gde su vizuelne predstave prirode ponuđene u izobilju, radili smo sa plafonskim svetlima poput komada voća ili stonom lampom sa majmunom.

Sala za doručak predstavlja vegetaciju na drugi način, više u naučnom duhu, tako da smo izabrali lampe klasičnijih formi." Ma koliko slobode dali sebi u kreativnom procesu, klijentove želje i ograničenja su ipak polazna tačka njihovog stvaralaštva. "Zaista, najvažnije za nas je da ta ograničenja uzmemo u obzir, zadržavajući za sebe i deo zabave i zadovoljstva", kaže ovaj uspešni dizajnerski tandem.

Foto: Herve Fabre