Retrospektivna izložba slika Ljube Popovića

Jedna od najznačajnijih ikad priređenih izložbi slika Ljube Popovića, kako na tlu Srbije, tako i u inostranstvu, biće održana od 4. septembra do 20. oktobra 2019. u organizaciji Galerije likovne i muzičke umetnosti SANU.

 

Ljubomir Ljuba Popović – u svetu poznat kao Ljuba (1934, Tuzla – 2016, Beograd), je srpski slikar koji je, od 1963. godine, živeo i stvarao u Francuskoj. Odrastao je u Valjevu, gde je završio osnovnu i srednju školu, a svoj slikarski dar usavršio je na Akademiji za primenjenu umetnost i Akademiji za likovnu umetnost, u Beogradu.

 

Ljubina internacionalna karijera obeležena je velikim brojem samostalnih i kolektivnih izložbi, izlaskom trinaest monografija, bogatom filmografijom i mnoštvom članaka u umetničkim i književnim časopisima. Paralelno sa aktivnostima na međunarodnom planu, ostavio je vidljive tragove i u kulturnom prostoru svoje zemlje. Uz njegovu podršku osnovana je Moderna galerija Valjevo, koja je 2015. godine proslavila tridesetu godišnjicu postojanja.

 

Celovit pregled stvaralaštva

 

U okviru izložbe čiji su autori Nikola Kusovac i Slavica Batos biće izloženo četrdeset pet Ljubinih slika, uglavnom velikih formata, iz svih perioda. Na taj način se posetiocima pruža retka prilika da steknu kompletan uvid u stvaralaštvo ovog značajnog srpskog i svetskog slikara.

 

Izložbena postavka se sastoji od šest celina uređenih po hronološkom principu, od najnovijih ka najstarijima. Izuzetak čini prva sala, koja je jedina mogla da primi triptih U čast Džejmsa Džordža Frejzera, iz 1976-1978 godine, dugačak osam metara, a uz koji su izložene još četiri slike iz istog perioda.

 

U toku izložbe u kontinuitetu će biti prikazivan film o Ljubi koji je snimio Mišel Lanslo (Michel Lancelot) 1974. godine, za seriju emisija na francuskoj televiziji pod nazivom "Slikari našeg vremena". Od prvog i jedinog prikazivanja na televiziji 1975. godine, pa sve do danas, bio je pohranjen u arhivi audio-vizuelnog materijala INA, odakle je dobijen za ekskluzivno prikazivanje na izložbi u Galeriji SANU.

 

Uvodna postavka

 

U prvom delu izložbenog prostora, najistaknutije mesto zauzima monumentalni triptih U čast Džejmsa Džordža Frejzera. On je nastao spajanjem tri slike iz perioda 1976 - 1978, za potrebe unutrašnjeg uređenja svečane sale Kongresnog centra Sava. Neposredno uz triptih nalazi se slika Molitva ili Ključ univerzuma, koja je nakon svog prvog izlaganja u Njujorku, 1974. godine, bila uvrštena u jednu privatnu kolekciju. Od tog vremena pa sve do danas nikad nije javno pokazana. Istom periodu, u kojem je Ljuba - prema mišljenju znalaca - bio na vrhuncu svog slikarskog umeća, pripadaju i slike Lepotica dana i Želja III ili Izgubljeni raj.

 

U čast Dž. Dž. Frejzera, 1976-1978, 260x800cm

 

Period posle 2000.

 

Odavde pa nadalje, slike se nižu opadajućim hronološkim redom. Poslednji period Ljubinog stvaralaštva (posle 2000. godine) odlikuje se izrazitom ekspresivnošću u izrazu i slobodnijim potezom. Na ikonografskom planu uočljivo je suprotstavljanje svetlosti i zlokobnih sila mraka, preispitivanje oblika egzistencije nakon smrti, kao i pojavljivanje džinovskih glava s velikim, razjapljenim ustima, koja simbolizuju "usta pakla" i koja privlače i gutaju sićušne ljudske prilike.

 

Izgubljene duše, 2007-2008, 220x200cm

 

Devedesete godine

 

Period u kome Ljuba scenu slike najčešće smešta u fantastičan plavičasti pejzaž, ali erotizam protkan nežnošću i lepotom – nagovešten na slikama iz osamdesetih godina, sve više se meša sa predstavama zla, ružnoće, haosa i smrti. On sâm je ovu pojavu na svojim slikama nazvao "crnim romantizmom". Tela koja su u početnim fazama slika prikazana realistično i okupana svetlošću, bivaju prekrivena u toku rada mnoštvom usitnjenih formi, često do njihovog potpunog nestanka.

 

 Vremenske grobnice, 1998-1999, 230x200cm

 

Osamdesete godine

 

Na Ljubinim slikama počinje da se uočava sasvim novi, ledeno plavi tonalitet, mestimično uobličen u staklaste arhitektonske forme, izlomljene reflektujuće površine ili skupine kristala. Pojavljuju se takođe i prvi veliki pejzaži u kojima su ljudske figure ili sasvim sićušne ili ih uopšte nema (U znaku krsta, na primer). Veći broj slika iz ovog perioda odlikuje se vrlo naglašenim erotizmom koji, za razliku od erotizma iz ranijih ili kasnijih perioda, nosi u sebi izvesnu optimističku notu i radost življenja.

 

U znaku krsta, 1987, 195x160cm

 

Prvi pariski period

 

Kao i u uvodnoj postavci, u ovom delu izložbe nalaze se slike iz perioda u kome je Ljuba počeo da stiče renome u Francuskoj. Uz dva ili tri izuzetka, sve su nastale sedamdesetih godina. Sa dolaskom u Pariz Ljuba je postepeno napustio scene sa jednom ili dve osobe u zatvorenom i skučenom prostoru da bi ih zamenio širim i raskošnijim kompozicijama. U prvom planu su često zavodljive ženske figure sa naglašenim seksualnim obeležjima. Ljuba, međutim, kategorički negira svako evociranje figurativnosti ili naracije na svojim slikama. Jedina tema kojom se njegovo slikarstvo bavi – reći će kasnije – jeste samo slikarstvo.

 

Soba u Firenci, 1970-1971, 162x162cm

 

Beogradski period

 

Većina slika iz ovog odeljka nastala je u vreme kad je Ljuba živeo i radio u kupoli na vrhu jedne višespratnice, što se vidi i iz naslova nekih slika (Čuvar kupole, Zelena slika tavana). Na tim slikama dominira ljudska figura, često izbrisanog lica, nepokretna i zarobljena u prostoru ispunjenom zebnjom. Hromatska gama kreće se u rasponu između oker žute i pečene umbre, sa mestimičnim izletima u crvene i zelene tonove. Dva manja platna s početka šezdesetih (oba bez naziva) pronađena su i identifikovana neposredno pred Ljubinu smrt, tako da je ovo njihovo premijerno prikazivanje publici.

 

Nepoznati, 1957, 88x77cm

 

Ljubino "integralno slikarstvo"

 

Ljubino slikarstvo se u Francuskoj najčešće označava kao nadrealističko, fantastično ili simbolističko. U Srbiji je ovim trima kategorijama pridružena i četvrta, vezana za istorijski i teorijski kontekst Mediale. Za svaku od pomenutih kategorizacija navođeni su i valjani razlozi: Ljuba se u svom radu prepuštao uplivu nesvesnih procesa, na njegovim slikama nema ničega što je neposredno preuzeto iz realnosti i, istovremeno, one mogu izražavati metafizičke, duhovne ili apstraktne ideje.

 

On sâm, međutim, nikad se nije poistovećivao ni sa kakvom grupom, pravcem ili školom, niti je imao direktne uzore. Upijajući znanja i utiske iz najrazličitijih izvora, izrastao je zapravo sam iz sebe. Sledio je sopstvenu liniju vodilju ka cilju koji je definisan kao "integralno slikarstvo". Iz Ljubinih izjava i zapisa zaključuje se da bi integralno slikarstvo bilo ono koje u sebi objedinjuje filozofski stav u odnosu na sudbinu čoveka u svetu, osluškivanje najintimnijih treptaja slikarevog bića i izvrsno poznavanje zanata.

 

Raskošan i uznemirujući univerzum

 

Ljubine slike deluju snažno na posmatrača, najčešće zbog svog erotskog naboja, zbog neobičnih stvorenja, podložnih metamorfozama i međusobnim prožimanjima, zbog likovnog bogatstva zasnovanog na nepreglednom mnoštvu oblika, za koje je teško reći da li pripadaju organskom ili mineralnom svetu, realnosti ili predelima iz zaleđa svesti i razuma. Dublje prodiranje u sliku otkriva kompleksnu strukturu koju karakterišu istančan osećaj za kolorističke harmonije, umnoženi uglovi gledanja, kao i znalački uspostavljen odnos između širih planova i minuciozno obrađenih detalja.

Raskošan i uznemirujući univerzum koji je Ljuba uobličio na svojim platnima, svedoči, u tome se gotovo svi slažu, koliko o jednoj krajnje neobičnoj psihičkoj konstituciji, toliko i o čoveku vanredne likovne kulture i širokog spektra interesovanja.

 

Večera u Emausu, 1962, 187x250cm 

 

"Slikarstvo počinje tamo gde prestaje reč"

 

"Pravi zadatak slikara je da uskladi osećaje. Slikarstvo nije predstava, nego simfonijsko moduliranje vizuelnih senzacija. Taj slikarski tonalitet povezan je sa stanjem u kojem se nalazim u trenutku kad slikam: slika je površina koja odražava najtananije varijacije mojih misli i mojih osećanja u datom momentu. Konstrukcija njenog prostora – ono arhitektonsko istraživanje vertikala i horizontala – tu je samo da smiri baroknu igru koja preplavljuje platno", izneo je Ljuba svoju predstavu o slikarstvu.

 

"Ono što ja najpre opažam kad gledam sliku u toku rada, to su disonance koje treba uskladiti, akordi koje treba naglasiti… I kad slika zazvoni u simfonijskoj harmoniji, tad znam da je završena. Tek kad je sve svršeno posmatrač misli da je u delu otkrio fantastičnu ili nadrealističku tematiku, ali ja uopšte ne stvaram u tom duhu. Najveća opasnost za jednu sliku je da postane predstava nečega, da izgubi svu svoju pikturalnu snagu i da više ne bude drugo do ilustracija ili priča…"

 

 

 

Sve fotografije korišćene u ovom tekstu su zaštićene autorskim pravima i ne smeju se preuzimati, objavljivati i koristiti na bilo koji način bez dozvole.