Najukletiji grad u Evropi – njegovo ime se ne spominje

Legende o vešticama i bebama sa dva srca i tri plućna krila, iznenadni odroni i automobilske nesreće među zaposednutim ruševinama, navele su mnoge da poveruju da je jedan gradić na jugu Italije najukletiji u Evropi.

U okrugu Matera, nalazi se gradić Kolobraro sa nešto manje od 1500 meštana. Ime ovog grada, koje Italijani nerado izgovaraju, potiče od latinske reči za zmiju (coluber) koja se u mnogim kulturama smatrala simbolom zla.

Stanovnici okolnih gradova prosto ga nazivaju "Onaj grad" i izbegavaju da prolaze kroz lavirint puteva i ruševina, pa čak ni policija ne kažnjava one sujeverne koji, u želji da brže kroz prođu kroz mesto, prekorače dozvoljenu brzinu. Na ulazu u grad prodaju se amajlije koje štite od zlih duhova.

Iako je priča o prokletstvu stara koliko i samo mesto, zaživela je nakon dva događaja sa početka prošlog veka. Prema legendi, Biađo Virđilio, uspešan advokat koji nikad nije izgubio slučaj, jednom prilikom je na sudu izgovorio "Ako lažem, neka ovaj luster padne". Na zaprepašćenje svih, luster je pao, a njegovo ime od tad nosi loše znamenje, pa su čak i njegovi potomci bili primorani da napuste grad.

Kasnije je jedan antropolog posetio grad u nadi da pronađe ženu koja bi bacila  čini i skinula kletvu za koju je verovao da je bačena na njega. Naišao je na mršavu, izboranu staricu koju su zvali "La Cattra" i poverovao da je pronašao dobru vešticu koja će mu pomoći. Međutim, on i njegov tim žalili su se nakon toga da su bili žrtve nemilih misterioznih događaja tokom posete gradu. Od tada, Kolobraro postaje poznat i kao "veštičije leglo".

Ipak, loša reputacija i verovanje da kletva pogađa samo posetioce nije imala negativan uticaj na turizam ovog mestašceta. Svakog leta, mračna istorija gradića privlači brojne turiste na festival gde se "kletva pretvara u magiju". Tokom festivala se prepričavaju priče o magiji, čarobnjaštvu i prokletim ljubavnicima, izvode predstave i performansi oplakivanja umrlih.

Za mnoge koji žive u Kolobraru, bilo je teško da se nose sa reputacijom mesta. Pošto nije bilo srednje škole, đaci su morali da idu u obližnji gradić Tursi. "Moji drugovi su me ismevali tokom celog školovanja nazivajući me lošim omenom", priseća se Đetano Virđalito, koji sada živi u Rimu.

Međutim, jedan od potomaka "La Cattre" jeste Elena di Napoli, koja radi u turističkoj organizaciji grada, veruje da se "čudne stvari dešavaju se samo onima koji ne žive ovde i veruju u loše znake i loše događaje". Ona ističe da njena prabaka nije bila veštica, već samo starija žena koja se uklopila u ono kako su oni tada zamišljali veštice.

"Kolobraro je magično mesto, dođite i uverite se zašto. Smešten je na poslednjem brdu pre mora sa kog se pruža prelepa panorama. Ne postoji ništa zlo ovde. Sve priče i verovanje da donosimo lošu sreću, izmislili su meštani drugih gradova jer su nam oduvek zavideli. A zavist je zlo.", uverava Virđalito.

Foto: Gaetano Virgallito / Profimedia