Legati su turistička šansa Srbije

Iako ima legata sa bogatom turističkom "karijerom", pa i onih koji broje do 120.000 poseta godišnje, veliki deo srpskog kulturnog nasleđa i dalje čeka da bude otkriven.

 

Nebrojano mnogo je legata izloženo ili pak sakriveno u bibliotekama, muzejima i drugim ustanovama kulture, ali i privatnim kućama koji su manje ili više dostupni javnosti. Razlozi zbog kojih nisu dostupni široj publici su različiti, od onih da ustanove u kojima se nalaze nemaju dovoljno sredstava samim tim i prostora da ih prikažu javnosti, do toga da zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ili nekih drugih problema kulturno nasleđe u nekom zapećku čeka da bude otkriveno.

 

Od 120.000 poseta godišnje do skrivenih od očiju javnosti

 

Ima legata koji su napravili svoju bogatu turističku "karijeru" jer su postali pravi magnet za turiste, poput Muzeja Nikole Tesle u Beogradu koji godišnje poseti i do 120.000 ljudi ili Muzeja Ive Andrića, Vukovog i Dositejevog muzeja. Međutim, Srbija ima još dosta prostora i mnogo toga da ponudi ne bi li (osim za provod) postala i jedna od omiljenih turističkih destinacija za ljubitelje kulture i umetnosti.

 

"Legati u Srbiji su brojni, ali nažalost često nedovoljno poznati, vidljivi i time nedovoljno posećeni. Legati su obično deo muzejskih zbirki narodnih i drugih muzeja gradova i opština u državi, koji bi trebalo da rade na boljoj vidljivosti legata, pripremi promotivnih materijala, organizaciji vodičkih službi koje bi bile aktivne u vreme 'podešeno' turistima, što trenutno nije slučaj", ističe savetnica u Turističkoj organizaciji Srbije Smiljana Novičić.

 

Tek tada bi, kako kaže, lokalne turističke organizacije i Turistička organizacija Srbije legate mogle da, u okviru promocije kulturno-istorijskog nasleđa, uključe u promociju turističke ponude Srbije.

"Turistička organizacija Srbije u okviru promocije kulturno-istorijskog nasleđa promoviše muzeje i galerije u Srbiji kroz publikacije, nastupe na sajmovima i prezentacijama u zemlji i inostranstvu i na taj način zainteresovanoj publici predstavlja i legate u Srbiji", ističe Novičić.

 

Muzej Paje Jovanovica  / Foto: Vladimir Popović / Muzej grada Beograda

 

Prema njenim rečima, legati postoje uglavnom kao deo pojedinih ustanova kulture, a ne kao posebne pravne jedinice i muzeji koji u svom sklopu imaju legate, tako ih i predstavljaju - kao deo svojih postavki.

 

"Turisti ne mogu imati posebno interesovanje za legate ukoliko se oni ne predstave i ne promovišu na pravi način. Kako su legati najčešće smešteni u zasebne objekte, odvojeno od zgrada matičnih muzeja, to zahteva dodatnu aktivnost za njihovu posetu. Nažalost, često ni ljudi koji žive u jednom gradu ne znaju da neki legati postoje. Takav je slučaj Muzej grada Beograda koji čuva legate više značajnih srpskih stvaralaca, ali bez mogućnosti njihovog izlaganja", naglašava Smiljana Novičić, dodajući da postoje i pozitivni primeri, poput legata Petra Lubarde, koji je deo "Kuće legata", a koji je pre nekoliko godina otvoren za javnost i od tada privlači veliku pažnju.

 

---

Mapa legata Srbije u digitalnom obliku

---

 

 

Muzej grada Beograda: Oaza vrednih legata

Muzej grada Beograda zaista krije mnogobrojna kulturno-istorijska blaga, na desetine značajnih legata koje javnost, za sada i ne svojom voljom, daju na "kašičicu", ali uskoro će se i to promeniti. Trenutno, kancelarije i depoi kustosa su u Zmaj Jovinoj ulici, gde je Muzej grada podstanar u zgradi koja pripada gradskoj Biblioteci, ali jednog dana – koji bi mogao vrlo brzo da dođe – preseliće se u Resavsku 40b.

 

"Onoga trenutka kada se Muzej useli u svoju zgradu sve, sva kulturna dobra koja čuvamo moći ćemo da izložimo, da prikažemo javnosti. Radi se o tome da treba obezbediti sve uslove propisane savremenom muzeološkom praksom, a to je prostor, to je kuća, to su depoi, stalna muzejska postavka, institucija kakve su danas širom Evrope", kaže direktorka Muzeja grada Beograda Tatjana Korićanac.

 

Grad Beograd je, kako objašnjava, dodelio Muzeju grada Beograda zgradu stare Vojne akademije još 2006. Konkurs za idejno rešenje je završen, nastavlja se rad na izradi građevinsko-tehničke dokumentacije, zaostali su još neki nerešeni problem, ali se Korićanac nada da će i oni biti brzo prevaziđeni i da će Muzej grada posle 115 godina rekonstruisati svoju zgradu i pripremiti mesto i uslove za svoju stalnu postavku.

 

"Što je do nas u Muzeju mi radimo, napravili smo kompletan plan i raspored prostora za sve neophodne sadržaje. Zbog nas ne sme ništa da stoji, a kada ćemo se useliti u zgradu ne znamo u ovom momentu jer to zavisi od mnogo činilaca", ističe Korićanac i napominje da su se i Grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja zauzeli za ovaj važan projekat kao prioritet za prestonicu i da ništa ne sme da bude problem i prepreka. Beograd je, kako kaže, jedna od retkih prestonica u Evropi koja nema svoj gradski muzej, nema zgradu koja može da se vidi.

 

Muzej Paje Jovanovica  / Foto: Vladimir Popović / Muzej grada Beograda

 

"Ljudi dolaze ovde kod nas (Zmaj Jovina 1) i očekuju da vide postavke, da vide istoriju Beograda, a mi to ovde nemamo. Ono što je dobra stvar, u sklopu Muzeja grada Beograda su mnogi muzeji-legati otvoreni. Uspeli smo da poslednjih nekoliko godina saniramo kuću Jovana Cvijića, Zavičajni muzej u Mladenovcu, radi se na Zavičajnom muzeju u Zemunu, koji je bio velika kost u grlu jer je 2002. ili 2003. kada se radila velika sanacija došlo do neželjenih posledica tako da je oštećen parket iz 18. veka. Ti problemi su sada prevaziđeni, naši konzervatori rade i taj muzej će biti otvoren", ističe direktorka Muzeja grada Beograda.

 

Zgrada u kojoj će izložiti celu istoriju Beograda i imati stalnu postavku, njima u Muzeju, kako kaže Korićanac - rešava sve. "Tek onda ćemo biti u mogućnosti da izlažemo legate koji do sada nisu mogli da budu predstavljeni. Imamo ih veliki broj, od legata Đorđa Novakovića koji je u Kabinetu za novac i medalje, do Legata Branislava Nušića, Branimira Ćosića, Ive Andrića", nabraja Korićanac.

U Muzeju grada su i Legat Bete Vukanović, Paje Jovanovića, Tome Rosandića, Petra Konjovića. Legat Jugoeksporta koji je sjajan, kako kaže direktorka, jer se u njemu nalaze slike koje je Jugoeksport otkupljivao i koje se često izlažu.

 

"Imamo i Muzej Banjičkog logora, Konak knjeginje Ljubice, Arheološko nalazište Vinča, Muzej Paje Jovanovića, koji ima problem sa restitucijom zgrade u kojoj se nalazi, ali ovih dana se i taj problem prevazilazi, te će Legat Paje Jovanovića ostati tamo gde su posetioci navikli da ga posete i vide", navodi Korićanac.

 

Legat Ive Andrića: Bez putokaza do Nobelovca

    

Tatjana Korićanac kaže da strance zanimaju muzeji kada dođu u Srbiju, ali da ne znaju dovoljno o nama i našoj kulturi. "Privlači ih ova naša kulturna ponuda, Konak knjeginje Ljubice, Muzej Andrića, Cvijića, mada, nekada im je bitno samo da su ušli u Muzej, nije važno koji. Dosta je mladih koji dolaze zbog provoda, ali ima i onih koji zaista dođu da vide nešto", ističe Korićanac.

 

Muzej Ive Andrića / Foto: Vladimir Popović / Muzej grada Beograda

 

Legat Ive Andrića svakako je jedan od posećenijih i on je otvoren kao Muzej sa stalnom postavkom. "Obraćali smo se sekretarijatu za saobraćaj da se postave pokazne table za Muzej Ive Andrića. On se nalazi pored kuće u kojoj radi predsednik države, a ljudi i ne znaju da je tu Muzej Ive Andrića zato što je u stambenoj zgradi i zato što stambenu zgradu niko ne doživljava kao muzejsku. Postoji tabla na ulazu, ali to nije dovoljno. Kada bismo imali pokazne table u Ulici kralja Milana i u Bulevaru kralja Aleksandra onda bi to bilo još bolje", ističe naša sagovornica.

 

Ona podseća i na još jednu zanimljivost u vezi sa Andrićem. Uz sve ostalo, Andrić je, naglašava Korićanac, Bosni poklonio ceo novčani iznos od Nobelove nagrade za kupovinu knjiga i otvaranje biblioteka.

 

Spomen-muzej Ive Andrića otvoren je 1976, u stanu na Andrićevom vencu 8, a njemu je pisac, sa suprugom Milicom Babić, živeo od 1958. godine. U muzeju su sačuvani autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe. U preostalom adaptiranom prostoru otvorena je stalna postavka, koja hronološki prati život i stvaralaštvo laureata Nobelove nagrade.

 

Muzej Ive Andrića / Foto: Vladimir Popović / Muzej grada Beograda

 

Poslednjih godina je njegovom Muzeju, kako kaže Korićanac, porasla poseta, ima dosta stranaca, i bez tabli je vidljiv, ali to je "Andrić koji je ime i tema tako da nema bojazni da će prestati interesovanje".

 

Legat Jovana Cvijića: Svojevrsni spomenik kulture

 

Osim Andrića, značajan je i legat Jovana Cvijića, čija je kuća, kako kaže direktorka Muzeja, sama po sebi spomenik kulture zbog zidnog slikarstva koje je sačuvano.

 

"Tokom rekonstrukcije kuće Jovana Cvijića prošle godine uradili smo i konzervatorsko-restauratorske radove tog slikarstva i ta kuća je jedna prelepa destinacija i nešto što je pod 'must see'. Ima lepo dvorište i japansko drvo koje je još Cvijić zasadio", ističe Korićanac.

 

Muzej Jovana Cvijića / Foto: Vladimir Popović / Muzej grada Beograda

 

Kuća na Kopitarevoj gradini u centru grada sazidana je 1905. po željama i nacrtima samog Cvijića. Enterijer je uradio Dragutin Inkiostrije Medenjak, u stilu secesije. Među brojnim stvarima, sačuvana je i njegova knjiga "Balkansko poluostrvo" izdata 1918. u Parizu.

 

Direktorka Muzeja grada Tatjana Korićanac napominje da oni imaju 130.000 kulturnih dobara, i da se ne može očekivati da svako od njih bude izloženo ili da bude deo stalne postavke. Uostalom, permanentno stižu i novi predmeti, poklonima ili otkupom. Ljudi su zainteresovani, tvrdi Korićanac, i žele da ostave Muzeju nešto što imaju i što misle da zaslužuje da bude tu kod njih.

 

             

Muzej Jovana Cvijića / Foto: Vladimir Popović / Muzej grada Beograda

 

"Ali kome vi možete danas da obećate da će to biti sigurno, da stavite na papir i potpišete da će se predmet koji vam neko ostavlja naći u stalnoj postavci. Ne možete nikome, ali samim tim što dobija priliku da uđe u Muzej i dobije status kulturnog dobra znači da već ima mogućnost da bude izložen u nekoj postavci", napominje Korićanac.

 

Sve to će biti lakše kada Muzej grada dobije dugo očekivanu zgradu, a do tada sva kulturna dobra koja imaju biće predstavljena kroz izložbe, kataloge, studije, članke.

 

Legati u dobrom stanju: Kulturni biseri grada

 

U Sekretarijatu za kulturu grada Beograda kažu da je 19 legata i zbirki dato na staranje Gradu, 18 njih je u sastavu Muzeja grada, devet ih je poklonjeno "Kući legata", a tri legata Koče Popovića, Milorada Miškovića i Jovana Ćirilova poklonjena su Istorijskom arhivu.

 

"Svi pokretni legati, a koji su dati na staranje ustanovama ili koji su direktno poklonjeni ustanovama su u dobrom stanju i čuvaju se po svim pravilima zaštite pokretnih kulturnih dobara. Nepokretni legati Veljko Petrović, Toma Rosandić, Risto Stijović, Gašparević čekaju rekonstrukciju i nisu otvoreni za posetioce, ali zbirke iz tih legata se adekvatno čuvaju", napominju u gradskom Sekretarijatu.

Legati koji se nalaze u stanovima, kao što su legati Paje Jovanovića, Zbirka ikona Sekulić, Petra Dobrovića su, ističu, u dobrom stanju.

 

Zbirka ikona Sekulić / Foto: Muzej grada Beograda

 

"Legat Petra Dobrovića zahteva manji obim radova u stanu i sledeće godine će biti otvoren. Legat Petra Lubarde i Muzej Jovana Cvijića su kompletno rekonstruisani i dostupni su posetiocima. Osim ovih, preostali legati koji se nalaze u objektima kojima je neophodna sanacija i rekonstrukcija nisu otvoreni za posetioce", kažu u Sekretarijatu za kulturu, ali i napominju da "Kuća legata" prezentuje svoje legate na godišnjim izložbama u galeriji u Knez Mihailovoj 46. Legati koji su dostupni publici, kako kažu, mogu se naći na sajtovima institucija i, svakako, su interesantni kako za domaću publiku tako i za strance koji dolaze u Beograd.

 

Od kulturnog dobra napraviti turističku atrakciju svakako nije lako. U Univerzitetskoj biblioteci koja čuva više od 30 legata to dobro znaju. 

 

"Prethodnih godina smo se trudili da napravimo neke turističke sadržaje, postoji tura Putevi Nikole Tesle, pokušaj da se iskoristi brend i povežu tačke u kojima je boravio. Jedna od tih tačaka je i naša biblioteka, a turistima koji dođu kod nas predstavljamo bivšeg rektora i velikog podržavaoca Tesle Đorđa Stanojevića, ali pre svega prezentujemo Beograd kao jedan od prvih gradova koji je imao ulično osvetljenje zasnovano na sistemu struje koji je Tesla ustanovio", kaže Adam Sofronijević, zamenik direktora Univerzitetske biblioteke Svetozar Marković.

 

Zbirka ikona Sekulić / Foto: Muzej grada Beograda

 

Međutim, da bi se kulturno nasleđe približilo turistima, smatra on, potrebne su relativno jake institucije, što kod nas nije slučaj. Zato oni, u Univerzitetskoj biblioteci imaju suvenire, izložbe, kako klasične, tako i one virtuelne, koje su preko sajta biblioteke dostupne najširoj publici i to besplatno, na srpskom, engleskom i ponešto na nemačkom jeziku.

 

"Glavna atrakcija je čitaonica biblioteke koja je urađena novcem od nemačke reparacije posle Drugog svetskog rata. Nisu imali novca da sve isplate, tako je jedna fabrika iz Darmštata sagradila celu čitaonicu, enterijer je urađen po nacrtu nemačkih arhitekata i ta čitaonica je danas atrakcija i nju turisti dolaze da vide", ističe Sofronijević.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Zaboravljeni srpski legati" koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

Autor: Ljiljana Bukvić

Foto: Muzej grada Beograda