Eko kuće: Kako opasno mesto pretvoriti u turističku oazu

Kineski grad Fujang prepoznatljiv je po močvarama koje su uglavnom smatraju opasnim mestima. Međutim, pred nama je izuzetan primer ekološke arhitekture koji u potpunosti menja ovu logiku,odnosno pretvara nepoželjno mesto u prirodnu i turističku oazu.

Fujang je grad u istočnoj Kini koji je obiluje vegetacijom i prirodnim lepotama. Posebna atrakcija jeste jezero Jangbej, na kojem plutaju minijaturna ostrva koja su nekada bila močvarne površine, a danas su na njima izgrađeni ljupki pansioni. Ova ostrva su povezana drvenim lučnim mostovima, pa je jednostavno kretati se. Svako ko se odluči da iznajmi smeštaj na ovom mestu, zapravo dolazi u prirodnu oazu od koje zastaje dah.

Ideju da se na nekadašnjem močvarnom tlu podignu male kuće -pansioni koji zajedno čine hotelsku celinu, realizovale su arhitekte iz studija Shulin Architectural Design.

Oni su pošli od činjenice da se čitav ovaj deo jezera Jangbej naziva ‘’Močvarnim parkom’’ i da uopšte ne treba izbeću tu konotaciju. Naprotiv, pošto im je za rukom da čitav pejzaž zadrži ekološki i vizuelni ambijent samih močvara. 

Močvarna zemlja je obnovljena, i započeta je izgradnja nesvakidašnjeg ekološkog hotela. Sastoji se iz sedam kućica, podignutih na šljunčanim pločama. One su raspoređene prema odgovarajućim intervalima duž ivice malih ostrava kako bi bile što bliže priobalju, tako da svaka ima spektakularan pogled. Gosti mogu da se kreću pomoću mostova, ali isto tako da se voze čamcima, što pruža jedan sasvim drugačiji ugođaj.

U močvarnom, ekološkom hotelu, čiji projekat nosi zvaničan naziv ‘’The Wetland Eco Hotel’’ možete iznajmiti dve vrste soba. Oba tipa soba su karakteristična po tome što pružaju osećaj života pod velikim krovom, koji liči na krila ptice. Paralela sa pticama je u tome da gosti (poput ptica) ovde mogu da slete i nastane se. Inače, stil koji je upotrebljen naziva se Jiangnan, i sa njime se nastoji da se uveliča proporcija prostora ispod strehe, tako što se koriste viruelni elementi (u ovom slučaju je to krov-krilo).

Međutim, unutrašnji rasporedi u sobama nisu isti. Jedan tip rasporeda podrazumeva veoma kompaktan prostor i veliku terasu na otvorenom. Ideja je da u unutrašnjosti gosti mogu da obavljaju najosnovnije stvari koje su im neophodne, ali da većinu vremena budu na otvorenom. Tako mogu da uživaju u prelepom jezeru, planinama i osetite prirodu. Na velikoj terasi postavljeni su odeljci za ispijanje čaja i kada za kupanje na otvorenom.

Pročitajte i:
Revolucija u stanovanju: samoodrživost i wellness doživljaj
Najveća zelena fasada

Drugi koncept dizajna soba je takav da su sobe podeljene na tri ‘’kutije’’ kojih povezuju prostrani krov. Svaka ima različitu veličinu, visinu i funkciju. Krov je dvoslojan i ispod njega cirkuliše vazduh, što efikasno smanjuje unutrašnju temperaturu leti i štedi energiju. I u ovom slučajnu su osmišljeni terasni delovi, ali su u pitanju dve manje terase.

Većina materijala upotrebljenih za ovaj projakt su montažni, za krovne grede je korišćeno puno drvo, a elementi koji su od stakla i čelika su efikasni - smanjuju buku i štetu po životnu sredinu. Nije ni čudo što su pojedini stručnjaci rekli da je ovaj fenomenalni eko-hotel ‘’urođen u prirodu’’, kao i da je reč o nesvakidašnjoj ‘’poeziji močvare’’.  Ono što se na prvi pogled činilo odbojim i neživotnim - upravo je postalo sinonim za odmor, sklad i uživanje.

Tekst:redakcija Kuće stil
Fotografije: Zhao Yilong, Zhao Sai