U mirnoj oazi, na pet minuta vožnje kolima od centra Novog Kanana, jedne od najpoželjnijih lokacija u američkoj saveznoj državi Konektikat, smestila se kuća eksplicitne arhitekture sredine prošlog veka, delo poznatog arhitekte tog vremena, Ulriha Francena.
Do danas kuća "Dena" ima samo jednog vlasnika – samog arhitektu, a sazidana je 1963. godine na bivšoj farmi usred plantaže jabuka. Ova paviljonska zgrada ima 528 kvadrata, mnogo staklenih zidova - hit tog vremena - i okružena je šumama.
Pet kula od cigli okružuju središni dnevni prostor i stvaraju pravi paviljon zgodan za mnogobrojne porodične aktivnosti. Njegova visina je dupla, a tavanica obložena letvicama u skladu je s nameštajem. Svetlarnici dodatno osvetljavaju prizemlje. Iz njega se izlazi na ogromnu, drvom presvučenu terasu ili dek.
Prema arhitektonskoj modi tog vremena trpezarija i kuhinja su bile izdignute za dva tri stepenika kako bi se napravila razdelnica između dva raznorodna prostora.
U prizemlju su smešteni spavaća soba s kupatilom i radna soba koja se za čas može pretvoriti u spavaću, dok se na spratu nalaze master apartman i dve spavaće sobe koje se po potrebi pretvaraju u četiri. Tu su i četiri kupatila i budoar.
Arhitekta Ulrih Francen poznat je po svojoj brut arhitekturi i radu sa slavnim Mis van der Rojem. Arhitekti onog vremena baš su znali da iznedre kuće koje, iako zidane od teškog materijala, deluju lako zahvaljujući znalačkoj ritmici staklo – cigla - beton, tako da vila "Dena" izgleda kao dobro promišljena skulptura.
Kada tome dodamo i činjenicu da su sjajno umeli da dizajniraju lagan nameštaj i urede prostor (koji je danas toliko u modi), ne čudi što se danas na njihov stil svaki mladi arhitekta u potpunosti može osloniti. A najprepoznatljivi elementi tog stila su stolovi od stakla, jednostavne kolorativne slike, razdelne lajsne između zidova i tavanice, sasvim malo ukrasnih predmeta, široke stepenice s rukohvatom operveženim drvetom a la Bauhaus, nezaobilazna stolica "Wassily" iz 1926. godine…
Foto: home.southcn.com
Tagovi: