Moderna kolorativna kuća

Objavljeno:

27.3.2015

Ako volite moderna, originalna i smela rešenja za kuće, dom arhitekata Pitera Stemberga i Pola Aferieta na ostrvu Šelter će vas oduševiti. Oni su projektovali svoj novi dom zahvaljujući zajedničkom prijatelju, slavnom slikaru Dejvidu Hokniju. On im je rekao da "koliko je umetnik dobar prepoznaje zahvaljujući tome kog poznatog umetnika kopira", a ista misao može se primeniti i na njihovu vilu koju vam predstavljamo.

Piter Stemberg se rodio na Long Ajlendu u blizini kuće Marsela Brojera. On i Pol Aferiet su još kao tinejdžeri videli sebe kao arhitekte. Počeli su da rade 1976. godine kada su zajedno otvorili arhitektonski biro, venčali se i projektovali svoju vilu. Koga su njih dvojica kopirali? Zainteresovali su se za paviljon "Barcelona" koji je projektovao Mis van der Roje za Svetsku izložbu 1929. godine za nemačku državu.

Paviljon "Barcelona" kao inspiracija

Pomenuta vila koju su projektovali za sebe sastoji se od dva bloka - u jednom su privatni prostori bračnog para, a u drugom dnevni i trpezarijski blok. Oblika je paralelograma, okrenuta bazenu. Neki zidovi su vertikalni dok su drugi nagnuti (prema slikama Rišara Sera i Elsvorta Kelija) koji okružuju bazen i izdignut vrt.

"Želeli smo da radimo s modernom dvadesetog veka. Da preslikamo paviljon "Barcelona", ali na naš, današnji način. Gotovo je s kućama – staklenim kutijama. Želeli smo da naš projekat bude plastičniji, fluidniji", objašnjava Stemberg.

U projektu van der Rojea neki zidovi su odvojeni od cenralne zgrde i leže u odnosu na njih u prilično proizvoljnim uglovima. Svaki od njih pažljivo je prenesen u vilu dva arhitekta. Za razliku od van der Rojea njih dvojica su za gradnju vile upotrebili jeftine materijale kao što je zarđali aluminijum jer su smatrali da više odgovaraju seoskom okruženju u odnosu na Rojeov mermer i travertin.

Rezultat: Vila nazvana "Plastična kuća"

Rezultat ovog kubističkog rada je sklop panela, krovova i prozora koji nisu desruktivizam post moderne već pokušaj povratka elementarnim arhitektonskim oblicima. Unutrašnjost i spoljašnost vile je vrlo kolorativna jer, kako kažu arhitekte, "boja omogućava da prostor primi i emaniira svetlost".

Hrabro s njihove strane kada se zna da ljudi uglavnom ne smeju da koriste boje u strahu da ne pogreše u njihovom slaganju. Posle mnogobrojnih proba "hiljadu nijansi" izabrali su one koje pojačavaju utisak i one koje ne apsorbuju svetlo.

Zidovi od polikarbonata su izolovani i zbog vetra uokvireni u čelične ramove. Krov na čeličnim stubovima je nagnut, a njegov vrh s jedne strane postaje "let leptira" budući da je izdignut sedam metara.

Arhitekte se nisu samo oslonile na van der Rojea. Koristili su prozračnost "Staklene kuće" Filipa Džonsona, tavanice "Kuće na vodopadu" Frenka Lojda Rajta, uzdignuće kao kod kuće Ričarda Majera, krov-brod kapele u Ronšanu Le Korbizijea, a koristili su i svet fantastičnih boja sa slike "Luksuz, mir i želja" Anrija Matisa.

Ne može se reći da su Piter Stemberg i Pol Aferiet obični prepisivači. Jer, svi umetnici imaju svog uzora koga voljno ili nevoljno kopiraju. Bilo kako bilo, "Plastična kuća" je, kako spolja tako i unutra, sveža, nasmejana, prozračna i lepa.

Ako vam se sviđaju kuće vedrih boja, obavezno pogledajte i kuću u duginim bojama koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.