Idealno rešenje za uske stanove i kuće

Objavljeno:

12.3.2015

Tereni na najstarijem delu Manhetna uglavnom su uski i veoma duboko zadiru u unutrašnjost objekta. Tokom vremena, kako je važnost ovog dela Njujorka postajala sve veća, nekada niske, ove male kuće su rušene kako bi se na njihovom mestu podizale zgrade od šest, sedam, a danas neretko i dvadeset spratova.

KUĆA STIL PREPORUČUJE: Najuže kuće na svetu

Arhitekti su vekovima uklapali male i uske kuće na najneverovatnija mesta u kojima su jedva mogle da stanu. Pogledajte šest originalnih rešenja širom sveta koja će vas oduševiti.

Jedna od retkih među njima je opstala, ali je ipak pretrpela neznatne promene. Podignuta je s tri na pet spratova, s tim što je poslednji uvučen i ima veliku terasu okrenutu prema ulici. Vlasnik je želeo da kuća bude u stilu lofta sa otvorenim prostorima, ali i dovoljno zatvorenim kako bi se zadržala izvesna privatnost.

Da bi se ispunila njegova želja arhitektonski pristup je bio obrnut. Ulična fasada je zatvorena (ionako su na njima uvek navučene zavese), a dvorišna otvorena. Treba znati da je širina zgrade oko 6,5, a dužina čitavih 21 metar! Stoga se kao jedno od ključnih postavljalo pitanje kako onda omogućiti da svetlost prodre u svaki njen kutak.

Međutim, rešenje je bilo više nego uspešno. Na uličnu fasadu postavljen je zastor od aluminijuma koji je odvojen od nje za oko 1,5 m. Kako su dve zgrade između kojih se nalazi ova loft-kuća s fasadama od cigle (stil gradnje iz devetnaestog veka), zastor je perforiran horizontalnim otvorima nalik na njih kako bi korespondirao s ciglama dve susedne kuće. Tu i tamo napravljeni su veći otvori zbog prodora svetla i boljeg protoka vazduha. Slično rešenje primenjeno je i u slučaju nebeske kuće na Floridi.

Sa unutrašnje strane ova ulična fasada iskorišćena je za lift i stepenišni prostor sa dva vertikalna prozorska otvora koji se provlače od prizemlja do vrha zgrade. Stepenišni zid je iskorišćen za biblioteku koja se takođe proteže celom visinom zida i prima svetlo kroz otvore na zastoru.

Kuća duboko zadire u teren, čak 21,5 m. Ovde dolazi do izražaja umeće arhitekte. Zadnja fasada je sušta suprotnost prednjoj. Na njenom kraju, dakle prema dvorištu, postoji gusto drveće koje štiti intimu stanara. Cela je u staklu koja stanarima omogućava prijatan boravak okrenut vrtu. U tom delu smeštene su "dnevne" prostorije kao što su dnevna soba, kuhinja s trpezarijom i tehničke prostorije. Njihova visina je dva puta veća od uobičajene i zatvorena je visokim staklom tako da se na taj način dobio prodor svetlosti u unutrašnjost kuće.

Na poslednja tri sprata izvedeni su mezanini u kojima su smeštene spavaće sobe. Obgrljene su peskiranim staklom kako bi zaštile privatnost i intimu stanara.

Gledano šire, ova kuća ne remeti stil okoline jer se nalazi u središnjem delu Manhetna koji se uglavnom sastoji od zgrada podignutih u staklu i aluminijumu.