Mnogi svetski gradovi kriju prave dragulje od botaničkih bašta. Pogledajte nekoliko koje se smatraju najneobičnijim i najfascinantnijim na svetu.
Kraljevska botanička bašta “The Kew” u Londonu postoji od 1759. godine kada je princeza Augusta, majka kralja Džordža Trećeg, počela da je neguje na 3,6 hektara velikom posedu White Lodge, u zapadnom Londonu. Čitavo zdanje danas se prostire na impresivnih 132 hektara i ima više od 50 000 različitih biljnih vrsta. Ovde se nalazi nekoliko impresivnih građevina, poput pagoda, kuće palmi, japanske bašte i ribnjaka. Deo je UNESCO kulturne baštine, živa izložba i važno kulturno nasleđe Londona.
“Keukenhof” je najlepša prolećna bašta sveta, jer u njoj raste više od 7 miliona lala, narcisa i zubmula, na oko 32 hektara. U bašti postoji mnogo restorana i kafea, a organizuju se i ture biciklima. Dok posetioci uživaju u ovoj bašti baštovani im dele savete oko odgajanja cveća. U “Willem-Alexander” paviljonu raste preko 75 000 lala u oko 600 varijeteta, što predstavlja najveću izložba lala u Evropi. “The Beatrix” paviljon transformiše se u jedinstven i impresivan sajam orhideja, a u “Oranje Nassau” paviljonu svake nedelje druga vrsta cveća aranžira se na što impresivniji način.
Ova bašta otvorena je 1980. godine, i nazvana je po Miss Nong Nooch, koja je smatrala da je ovo mesto na Tajlandu idealno za ovu impresivnu baštu. Najveći varijetet palme i cikasa u svetu, nalaze se upravo na ovom mestu, i to zajedno sa velikim selekcijama orhideja. Takođe, postoje i zanimljive izložbe koje će vas ostaviti bez daha. Smatra se najvećom i najlepšom botaničkom baštom u jugoistočnoj Aziji, koja se konstantno razvija, pružajući svojim posetiocima nove interesantne sadržaje. Misija onih koji vode ovu baštu je da bude posvećena edukaciji, očuvanju i istraživanju, baš kao i konzervaciji svetske najveće kolekcije palmi, velikog varijeteta orhideja na Tajlandu i drugih tropskih vrsta flore i faune.
Bašta čuvenog dvorca Versaj napravljena je po želji francuskog kralja Luja Četrnaestog i to 1661. godine. On je angažovao najbolje arhitekte, slikare i pejzažne arhitekte da rade na onome što je postao njegov životni projekat – dvorac Versaj i njegove magične bašte. Svi simboli impresivne bašte posvećeni su pokazivanju moći takozvanog “kralja sunca”, kao što su fontane, skulpture, zvezdasta raskršća, I nepregledni zeleni lavirinti.
Pim Butchart bio je pionir u američkoj cementnoj industriji, a na zapadnu obalu Kanade dovele su ga bogate naslage krečnjaka, neophodne za rad njegove kompanije. Baštovanstvo je započeo u malom vrtu oko svoje kuće, koji danas predstavlja veličanstvenu baštu, u kojoj se nalazi japanski, italijanski i mediteranski vrt.
Pustinjska botanička bašta ima najspektakularniju pustinjsku kolekciju biljaka. Pored oko 17 000 vrsta pustinjskih biljaka, njena osobenost je i istraživački centar sa bibliotekom, laboratorijama, postrojenjima za konzervaciju i istraživačkim ustanovama. Veliki broj dece dolazi u ovu baštu na radne ekskurzije, na kojima rade sa nastavnicima i istraživačima učeći o prirodi koja ih okružuje.
Tokom vladavine dinastije Ming izgrađena je ova bašta, i to 1559. godine. Naziv ove bašte može da se prevede kao “vrt zadovoljstva”, o čemu svedoči njegova impresivna lepota. Bila je najveća i najlepša u svojoj eri u Šangaju, ali je njeno održavanje previše koštalo. Nekoliko puta je oštećivana tokom 19 veka, a danas se prostire na 2 hektara i podeljena je na šest oblasti – kameni “Sansui”, sobu deset hiljada cvetova “Wanhua Chamber”, “Dianchun Hall” napravljen 1820. godine, “Huijing Hall”, “Yuhua Hall”, opremljen komadima nameštaja od palisandera, “Inner Garden” paviljoni i kule, sve kao kombinacija istočnjačkih i zapadnjačkih bašta.
Konzervacija i istraživanje mnogih tropskih biljaka osnovni su zadaci rada baštenski centar za tropske biljke iz različitih mesta poput južne Floride, Kariba, tropske Afrike i Madagaskara. Bašta je takođe vodeći centar za istraživanje palmi, koje se ovde prate već 70 godina.
Na 12 hektara u svom škotskom domu pejzažni arhitekta i teoretičar Charles Jencks kreirao je baštenske skulpture 1989. godine. Posebnost ove bašte je što je inspirisana naukom i matematikom, pa tako ona savršeno kombinuje prirodne elemente i oblike sa oblicima iz prirode. Iako ne obiluje raznim biljnim vrstama, prikazuje impresivne sculpture izrađene po matematičkim principima, kao što su Crne rupe, na primer. Ova bašta otvara svoja vrata jednom godišnje, kada se prikupljaju sredstva za “Megin centar”, dobrotvorno društvo za obolele od raka, posvećene preminuloj supruzi vlasnika ove neobične bašte.
Majorelle Garden je sva u plavoj boji, što je čini drugačijom u odnosu na ostale botaničke bašte. Kreirao ju je francuski slikar Jacques Majorelle 1920. godine, a trebalo mu je 40 godina strasti i posvećenosti da bi napravio ovo savršeno mesto u srcu “Crvenog grada”, kako zovu Marakeš. Danas je ovaj posed u vlasništvu čuvenog modnog dizajnera Iv Sen Lorena.
Foto: topdreamer.com
Tagovi: