Sedamdesete u 21. veku

Izuzetnim dizajnerskim potezima nastao je intrigantan spoj ponovo aktuelnih 70-ih i minimalizma. Pogledajte enterijer AM House studija Artem Babayants Architects.

 

Enterijer kuće na 250 kvadratnih metara koncipiran je na dva nivoa sa naglaskom na otvorenost prostora. Skoro iz svakog ugla kuće pruža se pogled na onaj suprotni. U prostor nas uvodi garderobni deo, koji kao vrlo vidan, ipak ne ometa tok komunikacije ni svojim izgledom, još manje svojom pozicijom. Jednostavne linije, odabrani materijali, raspored svetla, pozicija i dizajn ulaznih vrata, jednostavno: konkretno oblikovano, pitko rečeno Ii apsolutno upotrebljivo.

 

Prolazeći pored karakterističnog stepeništa sa staklenom ogradom, uviđamo da se prostor dalje razvija ka otvorenoj kuhinji, trpezariji i dnevnom boravku.

 

 

 

U tonu žada

 

Enterijer prizemlja generalno odiše svedenim linijama i koloritom. Možemo slobodno reći da je to svojevrsni autorski potpis ovog arhitektonskog studija.

 

 

Karakteristični ton koji odskače i akcentuje segmente enterijera je ton žada koji se može videti na sofama, upotrebnim predmetima, pa i umetničkim delima. Zanimljiva je igra svetlog i tamnog, skoro renesansne "chiaroscuro" tehnike.

 

 

Pored pune zelene boje i bogate zemljane braon boje, koja se može videti u kuhinji i ostalom ugradnom nameštaju, uviđa se da je ovaj enterijer zapravo svetao. Lak i prozračan sa komadima nameštaja koji su svojim dizajnom bili karakteristični za sedamdesete godine prošlog veka.

 

 

Igra sa dizajnom iz prethodnih epoha je uvek bila zanimljiva, a sada možda još i više jer nam je u ovom slučaju, ovakav dizajn bio i zaista opipljiv i blizak. Te oble linije nameštaja za sedenje u dnevnom boravku, smirene su jednostavnim linijama nameštaja koji se  nalazi na "tv-zidu".

 

 

Bogatstvo vena na kamenu ponovo smiruje material kao što je Corian i daje novu notu prostoru koja prosto osvežava. Kuhinja je apsolutno minimalistička, uključujući i materijale i samo rešenje. Organizacija prostora na kuhinjskom ostrvu označava direktno povezivanje savremenog života i osećaj vraćanja starih navika – da se porodica uvek okuplja oko ognjišta.

 

 

Iako pregrađen, na dnevni boravak se nadovezuju radna soba i biblioteka. Osećaj intime postoji, ali ni povezanosti ne manjka jer i prostor i svetlo dnevnog boravka prodiru u ovaj segment objekta. Rotirajući linearni paneli ponovo prave igru svetlog i tamnog i prodiranja prostora jednog u drugi.

 

 

Svedenost linija koja se nalazi u enterijeru "uznemirava" samo tekstura drveta koja se osim na ugradnom furniranom nameštaju, nalazi i oseća u teksturi parketa koji je složen u tzv. Francuskom slogu. Dinamičan tok poda, smirene linije nameštaja. Ponovo jednostavnost kao krajnji cilj. Touché!!

 

 

U tonu terakote

 

Ako je prizemlje priroda, osnova i zelena boja žada, sprat je terakota. Boja cigle i krova. Vrh i vrhunac svakog objekta. Na spratu se takođe nastavlja tok priče o dizajnu sedamdesetih godina prošlog veka u novom ruhu.

 

 

Sprat se sastoji od nekoliko segmenata i jasno je da predstavlja više separatnih zona za odmor. Tonovi su i dalje svedeni, ovoga puta više topli nego hladni kao, jer imaju elemente terakote.

 

Igra svetla i senki

 

Karakteristike ovog sprata nisu samo u drugačijoj iskorišćenosti prostora, već i u drugačijoj dinamici korišćenja materijala. Dok smo u prizemlju imali pune materijale, ovde je akcenat više na perforiranosti tih istih materijala.

 

 

Isti motiv se ponavlja i na prelazu iz spavaće u radnu sobu, dok vertikalne pregrade, nalik vertikalnim drvenim brisolejima, imamo u radnom prostoru, i u pripadajućem kupatilu.

 

 

U glavnom kupatilu vidimo da je zahtevan materijal kao što je kamen dobio dovoljnu količinu prirodnog svetla koja prostoru daje mogućnost da diše. Bogatstvo ovakvog rešenja kupatila je u njegovoj jednostavnosti, odabiru materijala, oblika kade, umivaonika, slavina i njihovoj međusobnoj "saradnji".

 

 

Dolazi se do zaključka da su svi potezi u osmišljavanju ovog objekta i celokupnog prostora šahovskim jezikom, pažljivo birani i očigledno rezultat dobre saradnje na relaciji klijent – arhitekta jer jedno bez drugog ne bi moglo ni da funkcioniše. U ovoj savremenoj stvaralačkoj priči vrlo se vodi računa o tome gde će koji zarez biti, gde tačka i gde je znak uzvika. Za nas možda u radnim sobama, a za Vas?

 

SHOP THE LOOK: sofa '70, fotelja '70, lampa '70, visilica '70.

 

Dipl.arh. Jelena Dimitrijević

Foto: Artem Babayants Architects