Zoran Jedrejčić: Sajam za evropske domete

"Beogradski sajam nameštaja polako prerasta u pravi internacionalni sajam i verujem da ćemo već za tri, četiri godine biti među pet ili šest vodećih sajmova u Evropi", kaže art direktor Zoran Jedrejčić u intervjuu za "Kuću stil". 

"Nova era Beogradskog sajma nameštaja", osvanulo je na naslovnoj strani časopisa "Kuća stil" pre tačno godinu dana. Bila je to najava za 53. izdanje ove manifestacije, ali i poruka koju su tada novi art direktor sajma Zoran Jedrejčić i organizacioni tim poslali upravo preko stranica našeg časopisa. Mnogima je zvučalo pretenciozno, verovatno je bilo više onih koji su sumnjali nego onih koji su verovali u najavljene rezultate, u šali smo čuli da je bilo potrebno čak i malo hrabnosti za takav naslov. Godinu dana kasnije više ne zvuči pretenciozno, definitivno je više onih koji veruju da je moguće, a već prvi rezultati daju za pravo da verujemo da konačno imamo sajam i za evropske domete. O tim rezultatima, o onome što nas očekuje na 54. Beogradskom sajmu nameštaja koji će biti održan od 8. do 13. novembra, ali i dugoročnim planovima govori upravo Zoran Jedrejčić.

Prošlogodišnji Sajam nameštaja najavio je veliki zaokret u svim bitnim segmentima, od podizanja kvaliteta dizajna, preko mnogo veće orijentacije ka kulturi i biznisu, pa do velike promene u komunikaciji. Kakvi su bili prvi rezultati?

Prošle godine nam je posećenost porasla za 50 odsto, što je za prvu godinu izuzetan rezultat. Ove godine smo zacrtali cilj da i dalje zadržimo taj pozitivan trend i sa očekivanih 30 do 40 odsto rasta ostvarićemo sjajan rezultat. Ceo prošlogodišnji "Design Oriented" deo Sajma bio u jednoj i po hali, a ove godine imaćemo punih pet hala, što znači najmanje tri puta više izlagača. Dobili smo vrlo pozitivan feedback od ogromnog broja učesnika, koji su bili izuzetno zadovoljni atmosferom i entuzijazmom koji je u ova teška vremena teško postići. To je osnova za dalji rast i uspeh jer motiviše te profesionalce da dođu ponovo i da se neki novi zainteresuju. I naravno, ono što je možda i najbitnije, finansijski rezultati su bili pozitivni za sve. To nam daje dodatan podstrek da nastavimo da radimo i unapređujemo Sajam u svim segmentima.

To znači da nakon prvog nastupa čuvene "Ikee" i "Hermana Milera" na prošlogodiš­njem Sajmu ove godine možemo očekivati nove velike premijere?

Ove godine će na Sajmu po prvi put biti mnoge velike i poznate kompanije, kao što su italijanski “Alivar”, "Segis" i "Brokis". Tu su još neke izuzetne Design Oriented kompanije, biće mnogo više Slovenaca i Hrvata, ali i uglednih dizajnera iz Poljske, Italije, Holandije i drugih zemalja… Prošle godine smo mi morali da zovemo i animiramo sve te kompanije i profesionalce. Danas oni zovu nas. To je možda i najbolji pokazatelj koliko veliki pomak smo napravili za samo godinu dana. 

VELIKE PREMIJERE: Alivar, Segis i Brokis

Znači li to da se Beogradski sajam nameštaja sprema i za evropske domete?

Sajam definitivno više ne treba posmatrati samo kao regionalni centar jer već sada dolaze ljudi iz svih krajeva Evrope. U godinama koje slede još više ćemo raditi na tome da polako prerasta u pravi internacionalni sajam, što nam je cilj od samog početka, ali idemo korak po korak. Verujem da ćemo već za tri, četiri godine biti među pet ili šest vodećih sajmova u Evropi. Da bismo u tome uspeli, akcenat ćemo sve više stavljati na poslovni deo i u godinama koje slede po konceptu ćemo se sve više približavati uspešnim sajmovima orijentisanim ka biznisu, kao što su sajmovi nameštaja u Milanu, Kelnu, Parizu i Stokholmu. Cilj nam je da budemo sajam na kojem će se sklapati poslovi, neka vrsta biznis centra. To polako ljudi počinju da prepoznaju i iz godine u godinu postajemo sve ozbiljniji.

Za to je potrebno unaprediti i domaće tržište. Šta je u ovom trenutku najveći izazov?

Prethodni sajam je pokazao da na ovom tržištu postoji veliki potencijal, tj. veliki broj kompanija iz regiona koje mogu da isporuče kvalitetan i po ceni pristupačan nameštaj. Međutim, jedan od najvećih problema je to što kupci ne prepoznaju kvalitet domaćih brendova i proizvođača. Meni lično je bilo neverovatno da pored fenomenalnih domaćih firmi koje su bili među izlagačima na prethodnom sajmu, a koje su dobijale čak i prestižna međunarodna priznanja, šira publika u regionu i dalje radije kupuje italijanske i danske brendove nego domaće, iako oni po kvalitetu sigurno ne zaostaju za tim stranim brendovima. Region se jednostavno približava Evropi po kvalitetu, ali i same firme moramo ubediti da vode malo više računa o domaćem tržištu, da edukuju kupce jer ne možete biti poznati, uspešni i priznati u svetu, a da to prethodno niste u svojoj zemlji.

REGIONALNE ZVEZDE: Catra, Gazzda, Hookl und Stool, Artisan, Prostoria, Extraform, Mitja

Prošle godine ste isticali i da našim kompanijama nedostaje prepoznatljiv regionalni imidž kako bi se bolje pozicionirale i opstale na globalnom tržištu. Da li ima pomaka na tom planu?   

Mislim da se polako stvara neki nukleus firmi iz regiona koji komuniciraju međusobno, pomažu se i grade neki svoj prepoznatljivi stil. Konture su vidljive već sada i to je sjajno, ali za sve to treba dosta vremena. I Beogradski sajam nameštaja je mesto gde se ta saradnja polako razvija, tu se kompanije susreću, razmenjuju ideje, i to je jedan od naših ciljeva. Ne smemao zaboraviti da su naše firme još uvek raštrkane i da na saradnji mora da se radi ako žele da povećaju svoje šanse ne samo na stranom, već i na domaćem tržištu, jer je konkurencija velika. Najbolji primer za to je slika sa velikih sajmova kada nastupaju naše kompanije. One su po pravilu raštrkane po različitim halama ili delovima hala, nemaju neki svoj kutak na kojem će zajedno nastupati i zbog toga vi kao posetilac nemate uvid u to kolika je to količina kvalitetnog nameštaja iz istog regiona, a samim tim ne postoji ni ta "kritična masa" koja će omogućiti da gradimo neku svoju prepoznatljivost. To, poređenja radi, Italijani i Skandinavci rešavaju na sjajan način tako što se grupišu na samom sajmu i imaju neku vrstu zajedničkon nastupa, pa tako imate hale u kojima dominiraju određene zemlje i u njima se jasno uočava ta njihova prepoznatljivost. Tako se gradio taj čuveni italijanski, skandinavski, nemački ili japanski stil. To nama još uvek nedostaje i moj lični profesionalni cilj je da napravim jedan klub od 50-60 najboljih privrednika iz ovog regiona i da organizujemo godišnje skupove na kojima ćemo zajednički raditi upravo na takvim idejama.

Da li ove godine pripremate i neka sajamska iznenađenja?

Koncept je bio jasan od početka i to je osnova koje se držimo. Ono što ćemo pokušati da uradimo je da obogaćujemo ponudu i sadržaj sajma svake godine. Ono što će svakako biti uvertira je i izložba na otvorenom u Knez Mihailovoj sa prikazom najlepših proizvoda na sajmu nameštaja, sa naglaskom na radovima najboljih regionalnih proizvođača i dizajn studija. 

Sve informacije o 54. Beogradskom sajmu namešteja možete pronaći na sajtu: www.sajamnamestaja.rs. 

Tekst je objavljen u štampanom izdanju časopisa KUĆA STIL br. 264-265.