Nova era Beogradskog sajma nameštaja

Naznačajniji događaj u toku godine za proizvođače i distributere nameštaja, dizajnere, arhitekte, ali i najširu publiku u Jugoistočnoj Evropi, održaće se od 10. do 15. novembra na Beogradskom sajmu. Ovaj događaj već tradicionalno je najbolji pokazatelj kakvi nas trendovi očekuju u godini koja sledi, a ovogodišnje izdanje donosi i mnoštvo iznenađenja. O tome šta nas sve očekuje na 53. po redu Sajmu nameštaja u Beogradu, po čemu će se on razlikovati od prethodnih i šta je misija novog organizacionog tima govori novi art direktor ove manifestacije Zoran Jedrejčić.

Koje novine donosi 53. Beogradski sajam nameštaja u odnosu na prethodne?

Jedan deo sajma će, kao i do sada, biti orijentisan ka dizajnu, ali ćemo mnogo više raditi na tome da na sajam dovedemo firme koje insistiraju na vrhunskom kvalitetu i dizajnu svojih proizvoda. Naš cilj je da sajam postane neka vrsta design hub-a, odnosno kuća za firme iz celog regiona, a da bi se to postiglo mora da se poboljša i kvalitet izlaganja, ali i kvalitet komunikacije, jer sajam mora da bude mnogo više orijentisan ka biznisu. To mora da bude glavni pomak jer želimo da podstaknemo domaću privredu i proizvodnju. Od sajma moramo da napravimo mesto na kojem će se susretati izlagači, kupci, arhitekte i poslovni ljudi, mesto na kojem će se dogovarati i poslovna saradnja. Moramo da shvatimo da je animiranje poslovnih ljudi bitno koliko i animiranje kupaca, jer tek kada obezbedite prisustvo svih aktera na jednom mestu možete da računate da uspeh.

Već iz prvih najava za ovogodišnji sajam moglo se videti i da ćete insistirati na regionalnom karakteru događaja.   

Ovo je jedini preostali sajam koji ima neku težinu na ovim područjima i zato on treba da se razvija prvenstveno kao regionalni sajam. Stoga će to biti jedan od naših osnovnih ciljeva. Sajam treba da bude mesto susreta za kompanije iz svih zemalja bivše Jugoslavije, pa i šire, i da upravo Beograd bude prva stanica na njihovom putu ka drugim velikim evropskim sajmovima koji slede, od Kelna, preko Pariza, do Milana. Bitno je i da izgradimo svest ljudi o tome da su i domaće kompanije izuzetno kvalitetne jer na našem tržištu postoje firme koje su po svim parametrima u rangu svetski priznatih kompanija.

Spomenuli ste i promenu komunikacije. Šta se u tom aspektu menja?

Prvo što ćete uočiti kada pogledate logo ovogodišnjeg sajma je da je precrtana 2014. godina, a akcenat stavljen na reč "sada". To vizuelno rešenje koje je osmislio i kreirao Peter Gregson iz Novog Sada, zapravo, idealno oslikava i naš zaokret u komunikaciji. Učimo iz prošlosti, stvaramo za sadašnjost, ali gledamo u budućnost. To je poruka koju želimo da pošaljemo svima, pa i našoj privredi koja mora da uči na greškama iz prošlosti i da traži šansu za budućnost. A tu šansu će najpre pronaći kroz regionalnu saradnju. Druga bitna reč je "Beograd" jer je on ključni nosilac samog sajma. A sve metropole koje imaju sajam ovog tipa pridaju ogroman značaj i biznis turizmu i sajamskom turizmu. Tako bi trebalo da bude i sa ovim sajmom i zato je Beograd istaknut kao ključni nosilac celog događaja.

Šta je danas ključna odlika vrhunski dizajniranog nameštaja? 

Vrhunski dizajn je mnogo više od forme i on uvek mora da izaziva neku reakciju. Tako je i sa nameštajem. On mora da vas nasmeje, da vas razbudi, da vas podstakne na neku akciju. On mora da komunicira sa vama. Bez toga proizvodi danas nemaju šansu za uspeh. Interakcija je ključ. Ona mora da postoji jer mi i nameštaj biramo tako što želimo da nas na neki način provocira, ali da ujedno odgovara i na naše potrebe. Najgore je ako vas ostavlja ravnodušnim, nezainteresovanim. Zato se sve češće angažuju psiholozi, semiolozi i sociolozi kako bi se postigao željeni efekat. Dizajn, naravno, mora da prati i promene navika, nekih društvenih pravila, načina na koji živimo. Sofe to odlično ilustruju jer se život oko njih potpuno promenio u relativno kratkom periodu. Nekada su one bile salonske i bilo je, recimo, nepristojno ležati na njima. Danas na njima ležimo, projektovane su za više položaja, a pre svega za odmor u dnevnom boravku. Dakle, promenio se naš način života, promenili su se gabariti naših stanova, a to sve je menjalo i sam dizajna sofe. Tako to treba čitati.

Tokom karijere ste sarađivali ste sa mnogim uglednim svetskim firmama koje se bave dizajnom, a od pre nekoliko godina živite i radite u Beogradu. Šta je trenutno vaša najbitnija profesionalna misija?

Sve više radim sa domaćim kompanijama jer želim da podignem njihovu svest o načinu na koji bi trebalo da nastupaju na tržištu. Kompanije moraju da shvate da se danas traže proizvodi koji predstavljaju i određenu kulturu, nose njen pečat, neke njene prepoznatljive elemente i karakteristike. To se danas prodaje. Ne prodaje se više samo komad nameštaja, već i ono što on predstavlja. Pogledajte, uostalom, situaciju u svetu. Svi znamo šta je italijanski dizajn i lako ga prepoznajemo bez obzira da li se radi o industrijskom nameštaju, automobilskoj ili nekoj trećoj industriji. Isto je sa skandinavskim, nemačkim, japanskim dizajnom... Međutim, na ovim prostorima mi još nismo izgradili neku našu prepoznatljivost, neki naš identitet, a definitivno je došlo vreme da definišemo neke zajedničke karakteristike i tradicije i sa tim izađemo u svet. Na tome trenutno radim najviše.

Šta je potrebno da bi se to zaista i dogodilo?

Za to je potrebno bar 20, 30 kompanija sa ovih prostora koje će sprovesti neke zajedničke akcije i stvori naš prepoznatljiv imidž. Svaka uspešna zemlja ili region to radi. Skandinavija je sjajan primer za to i mislim da je vreme da se i mi ugledamo na njih jer bi od toga veliku korist imale i kompanije i cela privreda jer ako nemamo proizvode koji mogu da opstanu na svetskom tržištu, a to se postiže i izgradnjom nekog zajedničkog identiteta, onda je sve mnogo teže.

Hrvatski dizajner Zoran Jedrejči od ove godine je novi art direktor Beogradskog sajma nameštaja. Tokom dugogodišnje karijere sarađivao je sa mnogim renomiranim kompanijama, među kojima su Vitra AG, Molteni & Co, Dada Cucine, Gruppo Sintesi, Segis... Radio je i kao profesor dizajna proizvoda na Novoj akademiji likovnih umetnosti u Milanu (NABA), a predavao je i na Državnom institutu za dizajn proizvoda i komunikaciju u Firenci (ISIA-Firenze), Institutu primenjene umetnosti u Torinu (IAAD-Torino), ali i na studijama dizajna na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu. Više od sedam godina radio je u studiju Ettore Sottsass-a, zatim u svom milanskom studiju za dizajn, a poslednjih nekoliko godina živi i radi u Beogradu.

Više informacija o Beogradskom sajmu nameštaja 2015. na www.sajamnamestaja.rs. 

Tekst je originalno objavljen u novembarskom izdanju časopisa "Kuća stil". 

Foto: Beogradski sajam nameštaja / Zoran Jedrejčić