Najznačajnije intervencije na izgledu Palate Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) biće obnova fasade sa svim secesijskim i neobaroknim ukrasima, uz vraćanje izvorno projektovane markize (dekorativne nadstrešnice) iznad mezanina.
S obzirom da se radi o spomeniku kulture, izgled fasada se neće menjati jer je reč o i zgradi koja pripada prostornoj kulturno-istorijskoj celini od izuzetnog značaja, Knez Mihailovoj ulici. Autori idejnog rešenja su arhitekte Miodrag M. Mirković, Milan D. Rašković i akademik Milan Lojanica.
Najkompleksniji zahvat predviđen je za dvorišni deo objekta, u okviru kojeg je potpuno devastirani atrijumski prostor. U njega su smestili multifunkcionalnu koncertnu dvoranu za 350 posetilaca u čijem pročelju su formirali centralno holsko-galerijsko predvorje koje je povezano sa ostalim celinama Palate SANU.
Projektom renovacije zdanja obuhvaćena je reorganizacija ključnih funkcionalnih celina akademije poput Biblioteke i Arhiva SANU, Instituta i Odeljenja SANU, svečanih sala, spomen-prostora i celina, Centra za umetničku edukaciju...
Palata je sagrađena 1924. godine po projektima arhitekata Andre Stevanovića i Dragutina Đorđevića iz 1912. Predstavlja monumentalnu arhitekturu Beograda i domet domaćeg građevinarstva sa početka veka.
Stilski je oblikovana u eklektičnom duhu sa elementima neobaroka i secesije. Koncepcijski komplikovan i obiman program rešavan je na velikoj površini osnove, sa fasadama na tri ulice, a u četiri nivoa (mezanin je naknadno unet u projekat).
Glavna fasada građevine naglašena je glavnim motivom rešenja – širokim rizalitom koji se završava kupolom. U veoma bogatoj fasadnoj dekoraciji korišćeni su različiti motivi, od skulpturalnih formi do secesijski floralne ornamentike.
Ova obnova biće prva veća intervencija na objektu posle 70 godina. U katalog kulturnih dobara palata je upisana 1992. godine.
Izvor: politika.rs / spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs
Tagovi: