Ovako izgleda arhitektura koja poštuje prirodu (FOTO GALERIJA)

Neobična zgrada sa oblim stubovima jarkih boja deo je projekta za univerzitet u Bogoti. Inspirisana tradicionalnim zanatskim tehnikama i vođena principima održivog dizajna, nova zgrada kampusa i javni trg ispred nje dizajnirani su da postanu omiljeno mesto studenata i nova gradska oaza.

Kuća obložena drvetom, sa krovom od šindre, u unutrašnjosti krije očaravajući enterijer sa pogledom na jezero. Projektovana da minimalno utiče na okolinu a da ukućanima obezbedi uživanje svim čulima, ova kuća je idealna destinacija za odmor u harmoniji sa sobom i sa prirodom.

Neobični, originalni balkoni na fasadama širom sveta privlače pažnju prolaznika i definišu karakter zgrade. Pogledajte deset fantastičnih rešenja fasada sa balkonima, koji su poput skulptura u prostoru.

Projekat nazvan Haussmann 2.0, po čoveku koji je sproveo veliku transformaciju Pariza u XIX veku, korak je prema novom, futurističkom Parizu, ekološkom gradu koji diše, napravljen uz pomoć alata veštačke inteligencije.

Vikendica na Fruškoj gori, uz vešte intervencije, transformisana je u porodični dom. Zatvaranjem terase dobijena je nova dnevna zona, a preostali prostor je veoma efikasno iskorišćen. Veza između starog i novog očuvana je zadržavanjem kamena u delu fasade.

Prizemna kuća renovirana je i proširena kako bi se dobilo više životnog prostora i bolja funkcionalnost porodičnog doma. Preuređenjem garaže u zasebnu garsonjeru, obezbeđeno je rešenje za stariju generaciju, da mogu da vode samostalan život bez udaljavanja od porodice.

 

Inovativnim arhitektonskim pristupom, na dve spojene uske parcele, projektovana je višeporodična kuća sa tri dupleks stana sa dvorištem, kojom se rešava problem gustine naseljenosti i finansijske pristupačnosti stanovanja u gradskoj zoni.

Porodična kamena kuća, stara skoro 200 godina, kompletno je renovirana i opremljena u stilu koji je uneo savremene elemente, ali uz očuvanje tradicionalnog duha. U enterijeru dominiraju originalni kameni zidovi, uz koje su savršeno uklopljeni moderni nameštaj i inovativna arhitektonska rešenja.

Društveno-političke okolnosti unutar Kraljevine Jugoslavije bile su katalizator u formiranju banaka i štedionica i njihove prepoznatljive moćne arhitekture. Kako je bankarska arhitektura monumentalnih objekata, šaljući poruku sigurnosti i poverenja, uticala na  poslovno-finansijski duh međuratnog Beograda, prikazao je Marko Stojanović u svojoj monografiji Bankarska arhitektura. 

 

Potpuno integrisana u prirodu, kuća sa zelenim krovom i drvenom fasadom, ukopana je šest metara ispod zemlje, što je doprinelo njenoj boljoj energetskoj efikasnosti. Zahvaljujući staklenom liftu i stepenicama, omogućen je prodor svetlosti u unutrašnjost kuće.