U francuskom gradu Lionu odlučeno je da se industrijsko nasleđe stare lučke zone modernizuje i revitalizuje, spajajući arhitekturu i kulturno-komercijalni program. Zahvaljujući birou Jacob+MacFarlane, zgrada nezanimljivih geometrijskih linija, arhitektonsko nasleđe dizajna iz sredine prošlog veka, postala je upadljiva “Orange Cube“.
Teren obuhvata 370 hektara i razvoj ovog dela Liona udvostručiće veličinu gradskog jezgra. Prema originalnom master planu arhitekte Fransoa Gretijea i pejzažnog dizajnera Mišela Devinja, tu će biti smešteni komercijalni, stambeni i objekti kulture koje projektuju internacionalni arhitekti.
Na prvi pogled, anatomija zgrade izgleda frenetična, ali se brzo može razaznati njena ideja. Podržana betonskim ramom izlivenim na licu mesta, kocka sadrži nekoliko konusnih praznina od kojih jedna „pada“ s krova, druga je na uglu prema reci, a obe idu ka centru zgrade stvarajući atrijum visok četiri sprata. Treća praznina koja se nalazi u donjem uglu na jugozapadu kocke, povezana je sa šetalištem susednog bivšeg magacina soli u kome se danas nalazi restoran.
Unutrašnje terase su veoma široke i omogućavju zaposlenima miran rad. Kako kaže arhitekta MakFarlan, ove praznine stvaraju „dijalog s rekom“.
Praznine odgovaraju potrebama svetlosti, kruženja vazduha i lepog pogleda. Velika ugaona praznina, uvučena u zgradu ide prema gore, do krovne terase. Njena konusna forma omogućila je stvaranje jedne vrste atrijuma, čime kocka naglašava svoju autonomiju. Ona je projektovana u veličini 29 x 33m i izrađena je od betonskih stubova na 5 nivoa.
U unutrašnjosti, kocka otvorenim hodnicima povezuje kancelarije, dok se u prizemlju s duplom visinom zid u obliku latiničnog slova „L“ obavija se oko prostora, a njegove „alveole“ se koriste za predstavljanje nameštaja.
Isprepletanost fasada, sa otvorima naizgled nasumično postavljenih prati kretanje reke. Narandžasta boja se odnosi na industrijsku boju koja se često koristi za lučke zone.
Tagovi: