Ekskluzivni KućaStil intervju: Alfredo Munjoz, arhitekta prvog grada na Marsu za 250.000 ljudi

Kada će gradnja početi i kada će biti završena? Kakvi će biti uslovi za život? Kako su rešeni problemi smrtonosnog zračenja, udara mikrometeorita, ekstremnih temperaturnih promena i atmosferskog pritiska? Kako će se gajiti hrana na Marsu? I konačno, kako će grad Nüwa postati dom za čak 250.000 ljudi? Na sva ova pitanja ekskluzivno za KućaStil portal odgovara arhitekta studija Abibbo i kreator prvog grada na Marsu Alfredo Munjoz, najavljujući ujedno i svoje nove projekte, među kojima se posebno izdvajaju ''Bunkeri za sudnji dan''.

Iako je život na četvrtom kamenu od Sunca inspiracija za mnoge kreativce, naučnike, savremene preduzetnike, za filmove naučne fantastike, ali i neke od najmoćnijih ljudi na planeti, tek arhitekta Alfredo Munjoz uspeo je da život na Marsu po prvi put pretvori u realnu mogućnost. Toliko realnu da više ne govorimo o vekovima, već o decenijama kada procenjujemo kada će prvi ljudi naseliti Crvenu planetu. Šta je to Munjoz uspeo da uradi i zašto bi njegova ideja mogla da postane epohalno rešenje otkrivamo u razgovoru sa španskim arhitektom čije je ime proteklih meseci odjeknulo širom planete. 

Arhitekta Alfredo Muñoz

Koji su ključni problemi života na Marsu koje Nüwa uspeva da reši?

''Nüwa je prvi projekat koji predlaže vertikalnu konstrukciju grada na Marsu. Tehnička rešenja i nauka koja stoje iza grada nude visoko skalabilna rešenja za svako buduće vanzemaljsko naselje. Mislimo da ta rešenja mogu biti putokaz održivih načina stvaranja stalnih staništa na Marsu.

Grad prima 250.000 ljudi i nalazi se u Tempe Mensi, koritu reke na drevnoj obali Marsovskog okeana. Ima pristup vodi, blage temperature i geološko stanje pogodno za tunelska staništa unutar litice. Najveći izazov kod gradnje na površini crvene planete je taj što zid zgrade mora biti velike debljine i neproziran, kako bi se efikasno i ekonomično zaštitili od zračenja i mikrometeorita. Materijali poput stakla ili polimera ne bi bili ekonomični za proizvodnju na Marsu, bez obzira da li pružaju potrebnu zaštitu.

Povezane vesti:

Prvi grad na Marsu dizajniran za 250.000 stanovnika (VIDEO)

Prvi hotel u svemiru biće otvoren 2027.

Štaviše, na Marsu najznačajniji strukturni izazov zgrade nije gravitacija već unutrašnji pritisak. Na crvenoj planeti zgrade mogu eksplodirati zbog razlike u atmosferskom pritisku između unutrašnjosti i spoljašnjosti koja je gotovo bez pritiska. Slično je balonu koji eksplodira nakon što ga previše naduvate. Zbog toga, kupolaste strukture zahtevaju mnogo strukturnog materijala kako bi se sprečilo da zgrada eksplodira. Za male zgrade ovo nije strašan izazov jer dizajn može apsorbirati pritisak. Ipak, što je prostor veći, pritisak eksponencijalno raste. Kao rezultat, građevine na terenu ne bi bile dobre za smeštaj velikog broja stanovništva, jer bi količina materijala povezana sa njihovom strukturom bila velika i skupa.
 

Konačno, temperatura na Marsu značajno varira između dana i noći. Čak i tokom toplih dana, temperature su slične Antarktiku. Stoga će toplotni gubici u izgradnji na površini biti ogromni, a količina energije koja je potrebna da bi se osigurala unutrašnja udobnost ne bi bila održiva ili ekonomična.

Kao rešenje gore navedenih problema, ekskavacija litice grada štiti od zračenja i meteorita. Stena apsorbuje atmosferski pritisak iznutra i obezbeđuje toplotnu inerciju kako bi se izbegli gubici u temperaturi. Zbog svoje konfiguracije unutar litice, rešenje takođe nudi indirektno svetlo, što je neophodno za dugoročno dobrobit njegovih stanovnika.''

U kojem delu grada će stanovnici moći da gaje hranu i koji tehnološki izum će im to omogućiti?

''Usevi bi se uzgajali u poljoprivrednim modulima sa okolinom obogaćenom ugljen-dioksidom, gde sami ljudi neće moći da dišu. Kao rezultat toga, operativni zadaci u ovim objektima biće automatizovani. Sami objekti nalaziće se u Mesi, na vrhu litice, gde je lociran grad. Da bismo povećali efikasnost useva, odlučili smo se za hidroponski sistem koji zahteva manje vode i prostora od drugih sistema zasnovanih na nadzemnim usevima. U ovom sektoru će se takođe odvijati proizvodnja algi, ćelijskog mesa i bakterija za preradu otpada.

Oblasti za uzgajanje životinja i insekata smeštene su u gradskim oblastima, jer im je za život potrebna atmosfera slična čoveku. Prostor namenjen životinjama je relativno mali. Niska potrošnja mesa predviđena u marsovskoj ishrani rezultat je visoke energije potrebne za uzgoj stoke, koja u uslovima crvene planete ne bi bila održiva.''

Šta vas je inspirisalo za dizajn ovog veličanstvenog grada?

''Prva inspiracija bio je zahtev Marsovog društva da obezbedi trajno naselje velikog obima na crvenoj planeti. Stvaranje privremenog rešenja ili čak zgrade za malu zajednicu budućeg Marsovca zahteva potpuno drugačiju strategiju od onih potrebnih za grad u kojem će ljudi živeti i umirati. Osiguranje da građani imaju pravo okruženje za obogaćivanje života bilo je kritično za nas. Javne površine i vegetacija su srž života u Nüwa gradu.

Druga inspiracija bila je naša odlučnost da Nüwa bude samodovoljan i samoodrživ grad na Marsu. Ovaj zahtev je bio presudan prilikom konceptualizacije dizajna, jer smo morali da koristimo jednostavna, skalabilna i pristupačna rešenja kako bismo obezbedili ogroman obim gradnje. Kao rezultat, Nüwa uključuje 55 miliona kvadratnih metara ukupne izgrađene površine i 188 miliona kubnih metara vazduha koji se diše. Modularnost, urbana strategija i konfiguracija unutar litice rezultat su takvog samonametnutog ograničenja.''

Kao uticaj na urbanu konfiguraciju Nüwa grada, godinama sam opsednut kanjonima i liticama. S aspekta pejzaža smatram ih fascinantnim. Tako sam na jednom od sastanaka sa naučnicima predložio vertikalni grad unutar kanjona. Verovao sam da to pomaže unošenju indirektne svetlosti unutar staništa i pruža priliku za jedinstveni i snažni identitet. Kako je gravitacija na Marsu jedna trećina od gravitacije na Zemlji, mogli bismo i da iskoristimo element litice kako bismo stvorili fascinantu pejzažnu umetnost koja bi nas takođe mogla zaštititi od zračenja. Sa urbane tačke gledišta, vertikalni grad je savršeno odgovarao uslovima na crvenoj planeti.''

Koje su to ključne inovacije koje ste implementirali u prvi grad na Marsu i od kojih će prevashodno zavisiti uspeh sličnih projekata u budućnosti?

''Arhitektonsko rešenje Nüwa pruža bezbedne prostore, dok omogućava indirektnu svetlost za pristup staništima, što je ključno za dugoročnu dobrobit ljudi. Pored toga, rešenje eskavacije litice pruža materijale potrebne za smeštaj velikog broja stanovništva. Konfiguracija vertikalnog grada u litici efikasno rešava mnoge kritične probleme na Marsu, jer štiti svoje stanovnike od smrtonosnog zračenja, udara mikrometeorita i ekstremnih temperaturnih promena. Stena apsorbuje atmosferski pritisak iz unutrašnjosti i toplotne gubitke usled hladnih temperatura.

Od ranih faza bili smo vrlo jasni da bismo mogli pružiti izvodljivo rešenje, ne bismo mogli doneti materijale sa Zemlje jer količina energije povezana sa tim scenarijem nije realna. Shodno tome, ako bi grad trebalo da se razvija autonomno i samoodrživo, svi sistemi, delovi, zgrade i gradske službe moraju da se grade samo iz lokalnih resursa. Zbog toga se gotovo svi materijali potrebni za grad u litici se dobijaju na Marsu preradom ugljenika i drugih minerala.

Kako je skalabilnost bila presudan faktor za dizajn, želeli smo da stvorimo rešenje koje se može brzo izgraditi. Ekskavacija staništa i modularnost omogućavaju postizanje odgovarajućih prostora materijalima sa malim uticajem i brzom izgradnjom. Koncepti skalabilnosti i raznolikosti bili su presudni za naš tim u ABIBOO Studiju kada je konceptualizovao arhitekturu prvog grada na Marsu. Modularnost je način na koji postižemo oba cilja, jer malo elemenata može stvoriti bezbroj konfiguracija.
 

„Makro-zgrada“ je primarna arhitektonska celina i sastoji se od 12 različitih ''modularnih zgrada''. Međutim, svaka makro zgrada potpuno se razlikuje od ostalih i svaka prima 4.440 ljudi. Čitav vertikalni grad prima 250.000 ljudi, ali rešen je sa samo 12 jedinstvenih građevinskih modula. Ovi građevinski moduli sastoje se od zamršene mreže trodimenzionalnih tunela prečnika deset metara koji sežu duboko do 150 metara u liticu.

Makro-zgrade unutar litice su samodovoljne i većina stanovnika ne mora ih napuštati kako bi obavljali svoje svakodnevne aktivnosti ukoliko to ne žele. Ove zgrade funkcionišu slično ogromnom neboderu mešovite namene na Zemlji gde se sve dnevne aktivnosti mogu dogoditi unutar zgrade.

Grad nudi i veće komunalne površine u dolini litice. Ovo područje uključuje kupolaste strukture i velike tunele za smeštaj bolnica, škola i univerziteta, sportskih i kulturnih aktivnosti, tržnih područja i železničkih stanica. Kupole u ​​ Nüwa gradu su providne kako bi obezbedile vizuelni odnos sa marsovskim pejzažom i zaštićene su od zračenja i meteorita velikim krošnjama iznad struktura. Te kupole deluju kao gradski parkovi i kao veštački osvetljeni staklenici koji uključuju bujno zelenilo i vodu, stvarajući raznolike ekosisteme. Oni pružaju prostor za velika okupljanja, a takođe čine idealno okruženje za uzgoj životinja.
 

Dolina takođe uključuje veštačku planinu stvorenu dodatnim materijalom izvučenim iz iskopavanja litice, a kao vizuelni okvir za grad i da ga zaštiti od oluja prašine. Ova veštačka planina takođe uključuje pomoćne energetske sisteme, skladište, parking za rovere i gradske kamione.''

Da li će gradnja grada Nüwa zaista početi oko 2054. godine i od čega to prevashodno zavisi?

''Postoje kritični elementi povezani sa početkom izgradnje Nüwa grada. Čelik je najčešće korišćeni materijal, dobijen preradom vode i ugljen-dioksida. Iako se naučnici u SONet-u osećaju prijatno sa strategijama, na Zemlji se moraju ipak obaviti detaljne analize i skalabilno testiranje. Pored toga, tehnologija proizvodnje velike količine kiseonika treba da se razvije i na sreću, kompanije MOKSIE i Perseverance već donose uvid u to.

Robotika i veštačka inteligencija biće osnovni alati za izgradnju. Ako industrija nastavi sa trenutnim rastom, mogla bi početi da se koristi na Marsu za dve ili tri decenije. Iako je tehnologija za stvaranje tunela prečnika 10 metara u Nüwa gradu slična onoj koja je dostupna danas, biće potrebna geotehnička analiza terena, koju će obviti idealno pravi astronauti na Marsu. Konačno, Grad neće moći u potpunosti da funkcioniše ako raketna tehnologija za prevoz toliko ljudi nije dostupna.

Uzimajući u obzir sve prethodne izazove i na osnovu koga je Ilon Mask izjavio da bi Space X mogao poslati prve ljude na crvenu planetu, procenjujemo da bi grad na litici na Marsu mogao tehnički započeti izgradnju do 2054. Ako je to slučaj, i zahvaljujući svom skalabilnom dizajnu mogla bi biti gotova do 2100. U svakom slučaju, ova procena zavisi od mnogih promenljivih, uključujući pomenute izazove i druge zahteve povezane sa odgovarajućim finansiranjem i voljom. Kako je Nüwa zamišljen kao samoodrživi grad u kojem će ljudi živeti i umirati, moramo osigurati da se njena primena ne odnosi samo na sigurnost i brzinu. Moramo građanima pružiti pravo psihološko i arhitektonsko okruženje za ispunjen i obogaćujući život.''

Na kojim još zanimljivim projektima trenutno radite? 

''Sa arhitektonske tačke gledišta, trenutno radimo na projektima na tri kontinenta koji bi se mogli podeliti u tri vrste. Prvi tipovi su oni u ekstremnim okruženjima. Nüwa je jedna od njih. Pored toga, trenutno radimo na drugim rešenjima koja se nadovezuju na našu stručnost u ovoj oblasti. Na primer, razvijamo bunkere za sudnji dan. Takođe stvaramo privremena skloništa kao brze konstrukcije za smeštaj mnogih ljudi tokom vanrednih situacija izazvanih klimatskim promenama, poput uragana.

Druga vrsta projekata odnosi se na samoodrživost. Trenutno radimo u jugoistočnoj Aziji na dizajnu samoodrživog grada. U SAD-u i Evropi radimo na reciklaži napuštenih područja i praznih zgrada koje treba obnoviti. Izvan arhitektonskog prostora, trenutno radimo na dve uzbudljive instalacije digitalne umetnosti. Ova umetnička dela nam omogućavaju da na ubedljiv način integrišemo arhitekturu i virtuelnu tehnologiju.''

Abiboo: Bunkeri za sudnji dan

Kako će prvi grad na Marsu izgledati pogledajte i u VIDEO prliogu klikom na link.

Autori projekta: ABIBOO Studio

Fotografije: ABIBOO Studio; SONet

Napomena: Kopiranje ili reprodukovanje bilo kojeg dela ovog intervjua nije dozvoljeno bez pismene saglasnosti redakcije portala KućaStil.