5 fantastičnih svetskih muzeja čija će vas forma zadiviti

Muzeji savremene umetnosti i nauke su oduvek bili uzbudljivo platno za sve arhitekte i njihove inovacije, a mi vam predstavljamo pet odabranih čiji će vas izgled i inovativna forma zaseniti.

U ranijim vremenima nije bilo najjasnije kako muzeji savremene umetnosti ili nauke treba da izgledaju ili kako treba da budu koncipirani. Međutim sa pojavom modernizma i počecima verovanja da je nova umetnost zanimljiva i vredna predstavljanja koliko i stara, pojavila se potreba za eksperimentisanjem sa novim idejama o tome kako muzej treba da izgleda i komunicira sa svojom okolinom. Decenijama kasnije pojavile su se sjajne građevine koje pokazuju da kreativnost i umetnost nemaju granica, stoga predstavljamo vam 5 muzeja nastalih u novoj eri eksperimenata i arhitektonskih inovacija.

1. Muzej savremene umetnosti, Klivland

Ovaj muzej projektovan je da služi kao javna „dnevna soba“ u kosmopolitskom gradu Klivlend i da deluje kao katalizator za kreativnost i razvoj grada. Njegova uvrnuta arhitektonska forma pomera se sa kompaktne šestougaone osnove na pravougaoni trouglasti krov, stvarajući novi javni prostor sa dinamičnim dvospratnim stepeništem. Njegova fasada sa tamnim staklima i od nerđajućeg čelika odražava urbanu okolinu, menjajući izgled sa razlikama u dnevnoj svetlosti i vremenu.

2. Gugenhajm muzej u Bilbau

Malo koji muzej umetnosti se može pohvaliti toliko bliskom vezom sa svojom lokacijom kao Gugenhajm u Španiji. Sa svojom svetlucavom fasadom, fluidnom i valovitom strukturom ova građevina oduševila je brojne kritičare, a brzo se pokazala i kao umetničko središte koje važi za ubedljivu najneobičniju turističku destinaciju. Ovaj muzej beleži veliki porast bogatstva Bilbaoa nakon svog otvaranja, a kreirao ju je arhitektra Frank Geri.

Povezane vesti:

14 velikih svetskih muzeja koje možete posetiti iz udobnosti svog doma

3. Muzej savremene umetnosti 21. veka, Kanazava

Za sve ljubitelje simetrije i čistog dizajna predstavljamo muzej koji je Kanazavu stavio na mapu svetskih ljubitelja umetnosti. Kreacije arhitekte Kazujo Sedžima, ova građevina je prava lekcija iz simetrije. Kružna i prizemna, zgrada poseduje četiri identične ulazne tačke i 18 galerijskih prostorija kojima se pristupa iz više pravaca. Svaki posetilac može kreirati svoj vlastiti i specifičan plan puta obilaska eksponata. Ovaj muzej je osvojio Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 2004. godine, pre nego što je uopšte bio otvoren.

4. Hepvort Vejkfild, Jorkšir, Velika Britanija

Kada je Vejkfildsko veće objavilo nameru da sagradi novi dom za svoju kolekciju doniranu iz imanja umetnice Barbare Hepvort, privuklo je prijave razne svetske arhitektonske elite, uključujući Kengo Kuma i Zaha Hadid. Ali britanski arhitekta Dejvid Čiperfild osvojio je njihovu pažnju kreirajući niz betonskih trapeza sa kosim krovovima i forme koja je pravi omaž Hepvortinim skulpturama.

Građevina je smeštena na obali reke Kalder, a poseduje galerije na višem nivou koje su osvetljene sa prirodnom svetlošću velikih prozora na krovovima zgrade. Muzej je ujedno i jedna od prvih građevina brutalističkog izgleda u ovom delu Engleske.

Povezane vesti:

Luvr u Abu Dabiju – arhitektonski biser Žana Nuvela

Misteriozni muzej Ordos

5. Muzej sutrašnjice, Rio de Žaneiro

Trenutno najposećeniji muzej u Brazilu, "Museum of Tomorrow" (Muzej sutrašnjice) je naučni muzej koji projektovao čuveni arhitekta Santjago Kalatrava. Smešten je u Rio de Žaneiru, a samo u prvoj godini kada je otvoren – 2015, posetilo ga je skoro 1,5 milion ljudi.

Inspirisana kulturom stanovnika u Riu, ova građevina prkosi gravitaciji sa svojom inovativnom formom krova. Refleksni bazen koji okružuje zgradu koristi se za filtriranje vode koja se ispumpava iz zaliva i pušta natrag sa kraja pristaništa, a pruža posetiocima utisak da muzej pluta.

Bonus: Muzej MARTa Herford

Muzej savremene umetnosti u nemačkom gradu Herfotdu još jedna je od neobičnih kreacija arhitektre Frank Gerija. Sa svojim fluidnim i nagibnim oblicima, Marta Herford je poput misteriozne komete koja je naselila Zemlju. Za fasadu muzeja američki arhitekta izabrao je tamnocrvenu ciglu, čineći oštar kontrast svetlom nerđajućem čeliku na krovu.

Dok valoviti krovni pejzaž pulsira u harmoniji sa tokom obližnje reke, ova fluidna forma nastavlja se i u enterijeru zgrade. Sa koreografijom građevinskih volumena i uskovitlanim formama, svaka izložba postaje poseban doživljaj u ovom muzeju.

Izvor fotografija: Wikipedia