Čuveni magazin za arhitekturu i dizajn eVolo organizovao je takmičenje za nabolje idejno rešenje oblakodera za 2016. godinu. Izazov je utoliko bio veći jer su se tražili vizionarski projekti koji dovode u pitanje dosadašnje shvatanje arhitekture.
Na adresu redakcije stigli brojni zanimljivi predlozi, a mi vam predstavljamo neka od najboljih rešenja.
Najbolje zgrade za 2016. po izboru portala ArchDaily
Pobednički projekat delo je američkih dizajnera Jitana Suna i Đijanši Vua. Oni su predložili transformisanje čuvenog Central parka u neku vrstu potopljenog pejzaža. Izmeštanje pojedinih delova tla otkrilo bi različite zanimljive strukture sačinjene od stena, a park bi zahvaljujući širenju njegovih granica postao dostupniji brojnim građanima.
Na drugom mestu je parking za dronove pod nazivom "Košnica". Nije teško predvideti da će se u budućnosti sve više koristiti bespilotne letilice, pa je neophodno osmisliti i parking za njih, a ovo rešenje je za sada najbolja ideja po proceni magazina eVolo.
Kada planeta bude uništena do te mere da samo revolucionarne promene budu moguće, povratak prirodi će biti neizbežan. A upravo tako se zove i oblakoder koji su osmislili Nathakit Sae-Tan i Prapatsorn Sukkaset sa Tajlanda. Vertikalna superstruktura koju su sosmislili zapravo je bazirana na prirodnim materijalima, tj. kreirana od zemlje, minerala i zelenila, ali dovoljno čvrsta da bi u njoj moglo da se živi.
Smeštene severno od Tindufa u Alžiru, ove multifunkcionalne građevine predstavljale bi najveću oazu Severne Afrike. Serija kula skladištila bi spore biljaka, proizvodila, sakupljala i prečišćavala vodu, i oprašivala okolne predele, šireći graničnu oblast oaze u regiji. Oblakoderi bi bili povezani podvodnim sistemom cevi koji bi omogućio proces stvaranja bunara i bazena. Autori projekta su Erk Randal Moris i Galo Kanizares iz SAD.
Kineski dizajneri Čen Ling, Đia Tongu, Sun Bo, Van Ćun, Džan Kai i Čoj Minje došli su na zamisao o blnici koja bi menjala oblik u skladu sa potrebama pacijenata. „Glavna ideja bila je da pacijent ne mora nigde da ide sam – komore bi se pomerale u skladu sa time na koje odeljenje treba da ide“. Objekat se sastoji od centralne, fiksne zone, i kliznih blokova koji funkcionišu kao samostalne jedinice.
Američki dizajneri Čangsu Park i Sidže Čen ovaj projekat namenili su najzagađenijim gradovima sveta. U podnožjima objekata smešteni su veliki sistemi na principu vakuuma, koji usisavaju zagađeni vazduh i izbacuju ga kroz filtere u gornjim spratovima.
Američki dizajneri Majkl Militelo i Amar Šah bili su inspirisani naletom suše u Kaliforniji. U njihove građevine inkorporiran je sistem koji stimuliše proizvodnju kiše. On takođe omogućava kontrolu temperature, prevenciju poplava, smanjenje zagađenosti vazduha, odbijanje sunčevih zraka i raspršivanje magle.
Britanski dizajneri su inspiraciju za ovaj projekat dobili posmatrajući koštano tkivo. Upotrebljeni materijali su porozni, što rasterećuje celokupnu konstrukciju, a građevina je namenjena stvaranju energije, zbog čega su se struktura nalik radijatoru i veliki broj manjih komora pokazali izuzetno korisnim.
Ovaj solite osmislili su Soomin Kim i Seo-Hyun Oh iz Južne Koreje jer su moderni gradovi suočeni sa ekstremnim promenama zbog sve bržeg industrijskog razvoja i ogromnog porasta stanovništva. Danas više od polovine stanovništva živi u urbanim sredinama, što je ugrozilo ne samo prirodnu ravnotežu, već i kvalitet života. Da bi ublažili ovaj efekat autori su osmislili održivi soliter koji će biti jedan od preduslova za opstanak metropola u budućnosti.
Projekat je delo italijanskih dizajnera Valerije Merkuri i Marka Merletija. Island je kao strateška lokacija odabran iz tri razloga: smešten je između Evrope i SAD, što znači da bi kompanije mogle svoje veb usluge da pružaju za oba kontinenta na jednom mestu, obnovjlivi izvori energije (geotermalni izvori i hidroelektrane) omogućili bi snabdevanje centra 100 odsto čistom energijom po istoj ili nižoj ceni nego što to čine klasična goriva, dok bi niske temperature izuzetno pogodovale hlađenju servera, što bi takođe omogućilo uštedu električne energije.
Foto: evolo.us
Tagovi: