Postoje različite vrste čaša za vino – za šampanjac, bordo, burgundac... Njihov elegantan oblik nije nastao iz čistog pomodarstva, jer svaka vrsta vina zahteva određen oblik čaše. Čaša naravno ne može da popravi loše vino, ali može da doprinese da najbolje karakteristike onih kvalitetnih dođu do izražaja.
Čaše su sužene na vrhu da bi se tu zadržala aroma, široke da bi se podstakao razvoj arome, ili, pak, uske kad je oksidacija manje potrebna, a sve imaju tanku dršku da ne bismo uticali na temperaturu vina, kao i neophodno postolje.
Postoje i određene zajedničke karakteristike svih čaša za vino, kao što su bezbojno i prozirno staklo da bi lakše videli bistroću i boju vina, kao i jednostavan dizajn jer su uglavnom nebrušene i bez ukrasa i šara, ali se velike razlike zapažaju u obliku.
Stoga u nastavku poznata somelijerka iz Njujorka, Mini Di, otkriva kako da odaberete odgovarajuću času za svaku vrstu vina, i to navodeći pet osnovnih vrsta čaša koje bi trebalo da poseduje svaki ljubitelj ili dobar poznavalac jednog od najpopularnijih alkoholnih pica.
Ovo vino zahteva čašu širokog oboda, namenjenu vinima punije arome kao što su "Syrah", "Cabernet", "Merlot", "Zinfandel" i "Malbec". Veća čaša omogućuje vinima punijeg tela da prime više kiseonika, pomažući im da se otvore i dišu zarad jače arome i mirisa.
Za ovo vino potrebna je veća i šira čaša nego za prethodno. Šira čaša pomaže svetlijim crvenim vinima kao što je "Pinot noir" da pojačaju buke i usmeri aromu vina ka ustima kako bi se više istaklo voće u vinu. Stoga se ovakve čaše koriste i za starija crvena vina koja su dugo starila, jer se u većoj čaši brže zasite kiseonikom i brže iskažu sve svoje vrednosti bukea i ukusa. vina.
Za belo vino se koristi manja čaša, jer nije potrebno toliko oksidacije kao crnom vinu. Manja čaša pomaže vinima lakog tela da očuvaju svežinu, a upravo to je primarna funkcija koju čaša za belo vino treba da ispuni.
Ovo vino zahteva još užu čašu kako bi se što duže očuvali i usmerili balončići, jer vitki i uski oblik čaše omogućava duže zadržavanje mehurića ugljen-dioksida koji se dižu s dna prema površini vina. Stoga se za šampanjac koriste isključivo uske čaše sa tankom drškom.
Za dezertno vino potrebna je mala uska čaša koja ističe cvetnu aromu, sa širim centralnim delom koji omogućuje balans slatkoće i kiselosti, ali sužene pri vrhu s ciljem da bolje sačuvaju aromu.
Inače, da se tajna ukusa vina krije u čaši otkrio je Klaus Ridl, deseta generacija iz čuvene austrijske porodične fabrike stakla. On je 1958. dizajnirao prvu funkcionalnu čašu za vino čije osnovne karakteristike imaju sve današnje "naslednice". Nijedna od tih karakteristika nije slučajna. Tanko staklo dopušta vinu da "padne" na pravo mesto, jer bi u debeloj čaši za vodu i najfiniji "šabli" izgubio deo svojih čari jer bi dezorijentisano kružio ustima. Zato je jajoliki oblik sa suženjem prema vrhu neophodan da bi "zarobio" aromu.
"Mi osećamo miris vina u vazduhu. Ukus je drugačiji u različitim delovima usta, a aromu, na primer jagode ili banane, osetimo tek u prostoru između grla i nosa prilikom izdaha. Taj proces može da se kontroliše tako što će se vino izlivati na tačno određeno mesto", objašnjava Kornel Dura, menadžer "Ridla" koji proizvodi čak 25 različitih vrsta čaša, koje suštinski predstavljaju varijacije pet prethodno predstavljenih oblika.
Maštoviti ljubitelji vina plutane zatvarače vinskih boca mogu iskoristiti na bezbroj kreativnih načina, a mi vam otkrivamo kako da napravite razne predmete od plutanih zatvarača. Oni koji ipak više vole kulinarsku kreativnost, mogu da sačuvaju jednu času svog omiljenog napitka i isprobaju ukusane i zdrave punjene artičoke u belom vinu.
Foto: housebeautiful.com
Tagovi: