Napoleon III, za vreme svoje vladavine sredinom XIX veka, je imao velike planove o potpunoj rekonstrukciji Pariza u novi, moderni grad. Njegove namere u delo je sproveo baron Haussmann, tadašnji visoki funkcioner. Iako nije bio urbanista, Haussmann je predvodio radove do tada neviđenih razmera, i postao zaslužan za potpunu transformaciju Pariza iz srednjovekovnog, u grad kakav danas znamo.
Hausman je želeo da uspostavi sistem koji će olakšati protok, kako stanovništva, robe, tako i vazduha i vode, prateći higijenske postulate prosvetiteljstva, postavljene nakon epidemije kolere 1832. U tom cilju, probijeni su široki bulevari sa drvoredima, po kojima je Pariz postao poznat, i na koje su se kasnije ugledali mnogi drugi gradovi. Postavljena je nova ulična rasveta, prošireni trotoari, napravljen nov sistem vodovoda i kanalizacije.
2023. godine, u skladu sa planom ekološke tranzicije Paris Smart City 2050, koji su 2014. godine pokrenuli Vincent Callebaut Architectures, njihov tim arhitekata nastavlja da istražuje, preko novih alata veštačke inteligencije, koncept klime i energetskih uticaja između energetski neefikasnih Haussmanovih zgrada i futurističke arhitekture u sprezi sa ekosistemom.
Kroz pažljiv i savremen dijalog, razmatralo se očuvanje istorijskog nasleđa francuske prestonice, uz stvaranja ostrva urbane svežine, vraćanjem prirode, biodiverziteta i urbane poljoprivrede u srce grada.
Pogledajte još:
Plutajuće ostrvo koje proizvodi struju iz obnovljivih izvora, po projektu dr Margot Krasojević
Grad budućnosti u stilu Pininfarine, čuvenog maga za dizajn automobila
Cilj dizajna je da se maksimalno integriše upotreba obnovljive energije u zgradama napravljenim od prirodnih materijala, kao što su laminirano drvo, nabijena zemlja, beton od konoplje, kamen, bambus, mikroalge i slama.
Organske forme u eksterijeru i enterijeru, i neverovatne zelene fasade, prvo je što se primeti na objektima u projektu Haussmann 2.0.
Dizajnirane tako da proizvode sopstvenu energiju i recikliraju otpad u resurse, zgrade se ispunjavaju zahteve održive gradnje i doprinose postizanju nacionalnog cilja karbonske neutralnosti do 2050. godine.
Ova simbioza čoveka i prirode, kroz futurističku bio-arhitekturu, osmišljena je u saradnji sa Parižanima, oslanjajući se na inženjerska znanja i iskustva stručnjaka, uz upotrebu AI alata. Takva sinergija može biti uspešan put ka novom, zelenom Parizu.
Projekat: VINCENT CALLEBAUT ARCHITECTURES
Tekst: redakcija Kuće Stil
Tagovi: