Tradicionalna Svahili kuća

Objavljeno:

17.11.2014

Na ovom ostrvu nema automobila. Sav promet robe obavlja se peške ili na magarcima. Glavni grad Lamu najstariji je naseljeni grad cele Istočne Afrike. Zbog toga ga je Unesko 2001. godine upisao na listu svetske baštine u Africi.

Ipak, Fernanado Garsija Tores, ljubitelj arhitekture, nije želeo da podigne kuću u samom gradu jer je želeo da bude u kontatu s prirodom. Odlučio je da stvori organsku arhitekturu koja je u ravnoteži s modernom tehnologijom i tradicionalnim zanatstvom. Zahtevao je da se u potpunosti poštuje teren na kome će biti kuća smeštena tako da nijedno drvo niti bilo koja druga vegetacija ne sme da se ukloni.

Zahtevni Tores tražio je da vila bude koncipirana u nekoliko zona koje će zauzimati njegova porodca, a kada on ostane sam da se koristi samo manji deo. Takođe je želeo da se pola ara odvoji za njegovog prijatelja Rafu za koga bi se takođe podigla vila. Budući da Fernando ima problem s kolenom kuća je morala da bude prizemna.

Fernando je najveći darodavac dečjem skloništu “Anidan” koje se nalazi nedaleko od njegovog imanja i zato je želeo da bude blizu ove organizacije. Takođe je želeo da deo svoje kuće izdaje ali da se napravi odeđena ograda između gostiju i njega.

Tradicionalna Svahili gradnja

Arhitekti iz biroa “Urko Sanchez Architects” morali su dobro da prouče tradicionalnu gradnju Svahili kao bi odgovorili na sve ove zahteve: lokalni sistem gradnje, osećaj za mesto, pogled u budućnost s jednom nogom na zemlji. Kuća je trebalo da se uklopi u istoriju i prirodu ostrva u djalogu sa organskom arhitekturom.

Takođe je trebalo poštovati veliko drveće na terenu, u isto vreme pazeći da postoji “zavesa” za odbranu od sunca. Osnova kuće odgovara planu terena tako da se ona pruža na nekoliko nivoa. Korišćen je koralni kamen za spavaće sobe, jedini zatvoreni prostor.

U arhitekturi Svahili koristi se krov markuti za kuću ali i kao provizorna konstrukcija. Po želji vlasnika na ovoj zgradi krov je povećan kako bi sobe zaštitio od sunca. Pored koralnog kamena koristitilo se i lokalno drvo. Kako nema zidova nije bila potrebna klimatizacija jer vazduh slobodno teče kroz sve prostore. Postoji vodotoranj odakle slobodnim padom voda teče do kupatila i kuhinje na taj se način izbegava bilo kakve pumpe. Voda se takođe reciklira.

Prava mala eko studija kao primer da je priroda nepobediva!