Najuže kuće na svetu

Arhitekti su vekovima uklapali male i uske kuće na najneverovatnija mesta u kojima su jedva mogle da stanu. Međutim, rastući trend za ovim mikro domovima, koji retko prelaze 30 kvadrata, sve se više sreće u prenaseljenim gradovima.

Tako u Japanu odavno svaki pedalj (“terenčić”) postaje kuća koja zadovoljava sve stambene potrebe. Ipak, oblik kuće ponekad izgleda veoma čudno i odudara od onih koje je okružuju.

I London, u kome je cena zemljišta prošle godine porasla za 13% u odnosu na prošlu godinu, popustio je pod ovim pritiskom. Kuće postaju sve manje i uže, tvrdi britanski arhitekta Džek Vuli (Jack Wooley) čiji projeketi uključuju zgrade široke 3,2 metara. Uzak prostor često čini ovakva mesta specijalnim.

1. House K, Tokio, Hiroyuki Shinozaki Architects

U Japanu se obično grade kuće široke između dva i pet metara. Poređenja radi, u Engleskoj je širina 5,2 metra uz obavezan naziv: zečja jazbina, ptičje gnezdo ili jegulja - prostor.

Da bi dobili funkcionalan prostor u ovim “japanskim” mini kućama arhitekte izbacuju hodnike, a sobe postavljaju u nizu. Prema japanskom arhitekti Satošiju Kurosakaiju, čiji je arhitektonski biro podigao više od deset ovakvih kuća, Japanci su retka nacija koja u uskom i malom prostoru može da nađe estetiku.

Pošto se zna da u Japanu nema dovoljno terena za zidanje, “malo” je za njegove stanovnike noramalan svakodnevni život. Ovo je dovelo do razvijanja tehnike detalja i pametan lifestyle je rođen!

2. Flag, Tokyo, Apollo Architects & Associates

Jedan od naširoko poznatih primera japanskih uskih kuća je “Kuća u nizu” arhitekte Tadaoa Anda iz 1973.godine. Široka je samo tri metra i njena beskompromisna jednostavnost dobila je stotine replika širom zemlje.

Arhitekte smatraju da je cilj ovih projekata da uskost prestane da se gleda kao negativan faktor i da se stvari predstavljaju jednostavnim i neopterećenim. Sobe se mogu deliti na manje ali nije preporučljivo. Potrebno je da prostor bude “labav” kako bi se provukla nit življenja u njemu. 

Male i uske kuće nemaju monotoniju jer se projektuju razni nivoi, praznine u visinu, dodaju ritmički postavljeni prostori. Uostalom, zar atrijum ne čini prostor većim i prozračnijim?

3. Imai house, Aichi, Katsutoshi Sasaki

Da li ovaj tipološki uspeh u Japanu može da se zapati u celom svetu? Teško. Iako se mnogima dopada šarm japanskih malih i uskih kuća, u mnogim zemljama sveta za njih  nema mnogo entuzijazma. Koncept “malog” i “uskog” razlikuje u svakoj zemlji. Moduli variraju prema karakteru, kulturi i tradiciji svake zemlje.

4. Promenade House FORM/Kouichi Kimura Architects

Ima i onih, kao što je jedan od direktora londonskog studija “Alma – mac” Tristan Vigfol (Tristan Wigfall), koji veruje da uske kuće pružaju realistično rešenje za grad u kome je ogromna potražnja za porodičnim kućama. “Sa ovakvom krizom moramo da stvaramo efikasne “džepne” kuće”, kaže Vigfol.

5. Eel's Nest, Los Angeles, Anonymous Architects

Džepne kuće su počele da niču čak i u Los Anđelesu. Jedna od njih je, posestrima japanske, “jeguljino gnezdo” arhitekte Simona Storija. “Neverovatno je koliko nekoliko centimetara prostora može da bude važno kada radite s toliko malom širinom,” čudi se i veruje da bi nov gradski zakon mogao da podstakne izgradnju džepnih kuća u američkim gradovima; uz uspostavljanje tipologije Los Anđeles bi bio idealno mesto za to.

6. World's narrowest house, Warsaw, akub Szczesny

“Koji je ključ za projektovanje udobnog prostora za život u džepnim kućama,” postavio je pitanje poljski arhitekta Jakub Žezesni. Kao odgovor nastala je kuća “Keret” na samo 122 centimetara na najširoj tački ove kuće, a opširniju priču možete pročitati u tekstu Najuža kuća na svetu.

Foto: dezeen.com / Kuća stil