Krstasta koliba

Objavljeno:

12.12.2014

Finska ima oko 180 hiljada ostrva. Mnoga su nastanjena, a polovina je putevima povezana s kopnom. Na jednom od njih, Toriseva, u blizini grada Virat, smestila se vikendica u obliku potkovice od 87 kvadrata, projekat arhitektonskog biroa iz Helsinkija pod nazivom "Avanto Architects".

Arhitekte i životni saputnici Vile Hara i Anu Pustinen, koji žive i rade u gradu, želeli su osvežavajući predah od urbanog života s minimalističkim i pomalo hladnim enterijerom. Zamislili su osnovu svoje vikendice sa četiri površine u obliku krsta. Četiri kraka krsta nisu jednaka ni po dužini, ni prema centralnoj tački uobičajenog krsta.

Upravo je takav raspored omogućio ono za čim svi Severnjaci čeznu: mnogo dnevnog svetla, kao i otvorenost i povezanost sa spoljašnjim prostorom, da ne spominjemo nepregledne vizure ka jezerima i četinarskim šumama kojima obiluje Finska. Perspektiva se menja iz svakog ugla unutrašnjeg prostora što daje čar u svako doba i u svakom vremenu.

Svaki krak završen je staklenim zidom od poda do tavanice. U centralnom ulaznom kraku smešten je dnevni boravak i kuhinja sa malim trpezarijskim stolom. U poprečnom kraku su, s jedne strane, spavaća soba s garderoberom, a sa druge strane dugačak trpezarijski sto. U delu trpezarije i kuhinje - stakleni zid - dupla vrata uvučena su za oko metar u unutrašnji prostor. Leti se otvaraju, a sto se može razvući do ivice kuće. Zimi su ovi stakleni zidovi veoma dobro zaštićeni od vetra i nanosa snega.

Crno-beli svet

Osim što je jednostavna po osnovnoj konstrukciji, kuća je pravi crno-beli svet. Drvo na fasadama premazano je zaštitnom crnom bojom dok je unutrašnjost, takođe od drveta, u potpunosti bela. Gledano s jezera Vaskivesi, koje je poznato po velikim količinama smuđa, kuća se utapa u četinare. Tako su fasade sakupljači sunčeve energije dok bela boja daje utisak većeg, lepršavog prostora.

Gledano iznutra, beli zidovi privlače dnevnu svetlost. Zidovi, iako monohromatski (zaštićeni lakom Wood Wax Finish nemačke firme "Osmo"), imaju energiju i, tako postavljeni, daju neverovatnu mogućnost perspektive.

"Brinuo sam o dugotrajnosti laka jer Anu i ja imamo dva psa. Ali, ovaj voštani premaz lako popravlja njihove ogrebotine na zidovima", kaže arhitekta Vile Hara.

Nameštaj je iz čuvene finske firme Nikai gde Vile Hara ima prijatelja. Otud trpezarijski sto koji je prototip istog, predstavljenog u finskom paviljonu na Svetskoj izložbi u Šangaju 2010. godine. Većina nameštaja je rukom rađena ili prerađena - što jednostavnije i jeftinije, to bolje. Ipak, tu je i čuvena stolica "Mademoiselle Rocking Chair" Ilamrija Tapiovarija iz 1956. godine.

Bela stolica je u tipičnom stilu sredine prošlog veka. "Našao sam je na otpadu!", kaže arhitekta. Trpezarijske stolice, dizajn Karija Virtanena iz firme "NIKAI".

Romantika u spavaćoj sobi: kamini na drva su proizvod danske kompanije "Scan". Na podu su kože koje je Vile dobio na poklon od oca.

U ovom svetu nema tekuće vode, nema struje. Za vodu se snalaze, a toplotu dobijaju pomoću peći na drva. Jedna je u dnevnom boravku, druga u spavaćoj sobi. Zahvaljujući dobroj izolaciji zidova one uspevaju da dobro ugreju kolibu, čak i u najhladnijim zimskim danima. Struju dobijaju od dobronamernog sunca. "To je sve što nam treba", tvrde Vile i Anu.

Tu je i mali vrt koji tokom leta prehranjuje vlasnike, zajedno sa upecanim smuđevima iz jezera Vaskivesi.

Luksuz

Na petnaestak metara od kolibe podignuta je još jedna brvnara veličine 24 m2. U njoj su smešteni kupatilo i neizbežna sauna. Tu se uživa na najboljem nivou loyly (lojli). "Na finskom jeziku ova reč znači para, ali specifičan tip pare koja se stvara polivanjem vode preko zagrejanog kamenja", objašnjavaju arhitekte.

Sve u svemu, zanimljiva i originalna finska ideja. Da li vi možete da zamislite sebe kako posle tople kupke jurite petnaestak metara kroz sneg da bi se ušuškali u ovu jednostavnu toplu kućicu?

"Većina vikendica u Finskoj ne razlikuje se od uobičajeno projektovanih kuća", tvrdi arhitekta Hara. "U ovakvoj, kao što je naša, toliko smo odvojeni od sveta da se ponekad osećamo isuviše samozadovoljno. Zato su nam potrebni prijatelji koji često dolaze na druženje i zajedničko opuštanje", kaže Hara.