U netaknutoj prirodi Nacionalnog parka Doverfjel koji čini prirodnu barijeru između severne i južne Norveške, s pogledom na planinski masiv "Snohetta", istoimeni arhitektonski biro projektovao je fantastičan paviljon za posmatranje divljih irvasa.
Do paviljona, koji se nalazi na visini od 1200 metara, vodi staza duga 1,5 kilometar. Tu se nalazi edukativni centar koji je osnovala Fondacija za divlje irvase i koji je, može se reći, dom poslednjih stada divljih irvasa u Evropi.
Arhitekta Šćetil T. Torsen iz studija "Snohetta", dizajner Knut Đergam i enterijeristkinja Hajsi Petersfeld kao inspiraciju za ovaj mali, ali važan projekat, imali su pravi mitski pejsaž. Nazvali su ga "Tverfćel".
Zgrada je projektovana kao spoljašnja ljuska koja u sebi krije organsko jezgro. Zid okrenut ka jugu i unutrašnjost stvaraju toplo, zaštićeno mesto okupljanja, ne ugrožavajući spektakularnu panoramu.
Značajan akcenat stavljen je na kvalitet i trajnost materijala kako bi se zgrada uspešno oduprla oštroj klimi - to je jednostavna konstrukcija od sirovog čelika (koji je sličan gvožđu) uzetog sa lokaliteta.
Ovaj jednostavan oblik i upotreba prirodnog materijala slika su domaće građevinske tradicije. Ipak, korišćena je i napredna tehnologija i u dizajnu i u proizvodnom procesu. Upotrebljen je 3D model za glodalicu norveških brodara iz Hardanđerfjorda koja je dala oblik borovim gredama dimenzija 20,54x20,54cm. Prethodno su grede spojene na tradicionalan način, korišćenjem samo drvenih klinova za zavrtnje. Spoljašnji zid tretiran je borovim katranom, dok je unutrašnja strana premazana uljem.
Zgrada paviljona je robustna, ali iznijansirana kako bi se posetiocima dala mogućnost da posmatraju i razmišljaju o ovom širokom i bogatom pejzažu dok čekaju da se pojave stada divljih irvasa.
Tekst je objavljen u časopisu Kuća stil, br. 209
Foto: Ketil Jakobsen i Rodžer Brenhejten
Tagovi: