Kada su maksimalna veština pilota, stabilna struktura letelice i jak stomak putnika samo osnovni preduslovi za uspešan let, onda znate da ste na mestu gde se zaista testira hrabrost. Ne verujte nam na reč – uverite se i sami i testirajte do koje granice biste bili spremni da idete!
Nova generacija aviona stiže do 2030. (VIDEO)
Verovatno niste čuli za Tioman ostrvo (lokalnom stanovništvu poznat kao Gunung Daik Berkabang Tiga), ali ste ga verovatno viđali na televiziji i bioskopskim platnima: "Bali Hai" u filmu "Južni Pacifik" iz 1956. je zapravo ostrvo Tioman. Ovo predivno tropsko ostrvo leži nedaleko od istočne obale poluostrva Malezije, istočno od Kuala Lumpura i ugrubo severoistočno od Singapura.
Berdžaja Er posluje sa dvomotornim i četvoromotornim turboprop avionima koji su jedva sposobni da izađu na kraj sa 992 metara dugačkom pistom Aerodroma Tioman Ostrvo. Piloti prvo moraju da postave svoje avione direktno ka planinama, a potom da izvedu okret od 90 stepeni kako bi se postrojili na pisti. Zakasnela sletanja nisu preporučljiva budući da premašivanje piste znači zabijanje u golu liticu.
Poletanja su relativno tiha na Aerodromu Tioman, a sletanja su ono što putnicima izaziva nelagodu i blagi strah pri svakom manevru, baš kao i samoj posadi.
Prvobitno konstruisan kao vojni aerodrom tokom Drugog svetskog rata, Međunarodni aerodrom Princeza Julijana danas služi kao glavni centar za manje ostrvske destinacije na Karibima. Poletanja sa aerodroma moraju biti praćena brzim refleksima, budući da oštar zaokret mora biti napravljen odmah nakon što letelica bude u vazduhu, kako se ne bi zabila u planine.
Sletanja su mnogo mirnija... bar za putnike. Ogromni avioni, uključujući 747 džambo mlaznjake, lete tako nisko iznad Maho Biča prilikom prilaska aerodromu, da je pravo čudo kako turisti u bikinijima ne budu usisani u njihove motore.
Najprometniji međunarodni aerodrom u Sjedinjenim Državama je na listi najopasnijih na svetu. Verovali ili ne, pista 13L je u centru pažnje ovog teksta. Prilaz pisti ostavlja malo prostora za grešku, budući da se Zaliv Jamajka nazire sa desne strane, a okolne močvare ne pružaju sigurno utočište. Takođe, piloti imaju samo 8 kilometara vidljivosti zahvaljujući kružnom obrascu prilaženja kako bi se izbegle letelice koje sleću ili poleću sa La Gvardije ili Njuarka.
Trenutno se pista 13R-13L podvrgava serijama unapređivanja kako bi se prilagodila avionima grupe VI, koja uključuje Erbas A380 i Boing 747-8. Jedna od ovih unapređenja uključuje proširenje piste sa 45,7 metara na 60,9 metara. Pristupne procedure će ostati iste što može predstavljati još veći izazov za pilote i posadu većih aviona.
Pista 13L na JFK aerodromu je dugačka 4.442 metara, a ona na Tonkontinu u Tegusigalpi, glavnom gradu centralnoameričke države Honduras ima 1.862 metara dužine. Kratka pista čini sletanje bilo kojih mlaznjaka većih od Boinga 757 nemogućim, a onih manjih uglavnom malo verovatnim.
Tonkontin ima veliki broj mana. Nalazi se u dolini 1.004 metara iznad nivoa mora, okruženoj planinama. Oni koji su navikli na sletanje i uzletanje sa ovog aerodrome u šali kažu da putnici ne bi trebalo da se bune mnogo, jer za cenu prevoza do Tegusigalpe dobijaju i vožnju toboganom gratis.
Od lošeg ka gorem: Tenzing-Hilari aerodrom u Lukli je dobio ime po dvojici planinara koji su se popeli na vrh Mont Everesta. Već ta informacija bi trebalo da bude upozoravajuća. Aerodrom radi na nadmorskoj visini od 2.438 metara i bukvalno nema nijednu karakteristiku savremene kontrole letenja – čak ni svetla i veoma malo struje uopšte.
Smešten na jedinom poluravnom zemljištu u regionu – pista se nalazi na padini pod uglom od 12 stepeni – aerodrom dozvoljava jedino dnevna sletanja Jeti Erlajnsa, od čijih se pilota očekuje da budu upoznati sa uslovima. Ali čak i Jeti Erlajns ponekad ima problema sa sletanjem na aerodrom, posebno kada niski oblaci smanje vidljivost gotovo do nule.
Aerodrom Gibraltar takođe ima veoma kratku pistu od 1.828 metara. Ukoliko ste mislili da je Gibraltar samo stena i ništa više, uglavnom ste u pravu jer je pista stisnuta između Sredozemnog mora i Gibraltarske stene.
Dodatan strah za putnike je činjenica da je vreme oko Gibraltara uglavnom loše, zbog čega se dolazni avioni često preusmeravaju ka Malagi u Španiji ili Tangeru u Maroku.
Jedna od čudnih stvari vezanih za ovaj aerodrom je što glavni auto-put seče glavnu pistu. Kada avioni moraju da polete ili slete, zvona, zviždaljke i rampe se aktiviraju kako bi zaustavili saobraćaj, što se uglavnom viđa samo na pružnim prelazima.
Hunačo E. Iraskin je jedini aerodrom na karipskom ostrvu Saba, nekada najmanjem ostrvu Holandskih Antila. Kopnom dominira vulkan Maunt Sineri od 877 metara, što ga čini najvišom tačkom Holandije. Pakleno mesto za aerodrom, ali su ga sagradili.
Samo 396 metara dugačka pista čini ovaj aerodrom nemogućim za sletanje mlaznih aviona. Ukoliko ste pilot morate kružiti oko ostrva nekoliko puta pre sletanja, a imajte na umu da ne postoji gorivo za avione na ostrvu.
Pista Huančoa se graniči sa morskim liticama sa tri strane, a sa četvrte padinom planine. Iako ga mnogi avijatičari smatraju najopasnijim aerodromom na svetu, Huančo još uvek nije doživeo nijednu nesreću.
Dve glavne piste Aerodroma Madeira su bile samo 1.600 metara dugačke kada je aerodrom počeo sa radom 1964. godine. Nakon strašnog udesa iz 1977. godine, kada je Boing 727 proleteo kroz kameni most i završio na plaži, jedna pista je produžena za 200 metara. Godine 2003. pista je dodatno produžena preko plaže i postavljena na 180 stubova od kojih je svaki 70 metara visok.
Sa produženom pistom ili ne, osnovni prilaz aerodromu i dalje ostaje veoma komplikovan čak i za iskusne pilote. Protivno svojim instinktima, piloti moraju prvo da usmere letelicu direktno ka planinskom vrhu, potom da se brzo nagnu na desno kako bi izbegli sudar s planinom jer ih samo ta putanja dovodi na put ka pisti.
Želite da ski-odmor na Francuskim Alpima? Razmislite onda o vožnji do Kurševela... ozbiljno. Prvo, pista Aerodroma Kurševel je izuzetno kratka i ima samo 525 metara. Drugo, nijedan od tih 525 metara nije ravan. Stoga ne čudi što se od poletanja diže kosa na glavi pošto većina letelica ide preko "brazdi" pre nego što se pomoću krila konačno vinu u vazduh. Sletanje je očekivano još rizičnije.
Kai Tak, majka svih zastrašujućih aerodroma, zatvoren je na zadovoljstvo svih putnika i stanovnika oko aerodroma. Mnogi su bili upozoreni na veoma urban karakter ovog aerodroma, ali i dalje nisu bili spremni za prizor stambenih blokova i veša koji se suši praktično paralelno sa pistom broj 13.
Manevar na takvoj visini je zahtevao poravnanje sa pistom koje je toliko spektakularno da su neki putnici tvrdili da su videli treperenje televizora kroz prozore stanova duž prilaza.
Da li ste i dalje spremni za letenje nebom? Naravno da jeste... uostalom, nema ničeg strašnog na samom nebu; sletanje i poletanje je ono što najviše tera srce da lupa. Pogotovo ukoliko polećete ili slećete na jedan od ovih 10 aerodroma.
Kako sve to izgleda najbolje prikazuje zastrašujući video snimak koji sledi.
Ako vam ova lista ipak ne predstavlja veliki izazov, možda će vam prvi leteći automobil na svetu biti izbor po meri, ili, pak, let u providnim avionima budućnosti.
Izvor: nationalgeographic.rs
Foto: Wikimedia Commons / Bernie Verhoeven
Tagovi: